ОНИ који лично познају господина Есада Џуџевића, привременог (неки његови сународници кажу: техничког) председника Бошњачког националног већа Санџака, посведочиће да је то у личном опхођењу углађен, пријатан и толерантан човек, спреман да саслуша туђе мишљење и да о свему смирено разговара. Тешко је, стога, разумети откуд повремено не може да одоли пориву да се у јавности огласи неком невероватном бесмислицом. Тако је овај велики борац за достојанство и равноправност босанског језика недавно привукао пажњу приликом обележавања 11. маја, Дана бошњачке националне заставе, најавом да је "дугорочним националним пројектом од изузетног значаја" предвиђено да Бошњаци из својих (ваљда посрбљених, односно словенизованих) презимена одстране наставке "вић" и "ић", који су им, како је објаснио, током последњих стотину година, "насилно придодавани". Џуџевићева визија фантастичног антропонимијског инжињеринга, сличног ономе који је, али у обрнутом смеру, својевремено на Османлије применио Ататурк, а Тодор Живков у "препородитељском процесу" на Турке у Бугарској, већ је доживела заслужени одзив у бошњачким интелектуалним и политичким круговима ("не заслужује озбиљан коментар" - Р. Љајић, "популистички и маркетиншки поступак" којим се "улази у домен неких опаких тоталитарних идеологија из прошлости" - А.Ћоровић, "скандалозно" - М.Јусуфспахић, "од данас је постао шампион глупости" - М. Омеровић...).

Оставимо ли по страни научну и историјску неодрживост Џуџевиђевих "аргумената", као и политичку контрапродуктивност апсурдне идеје да би се променом презимена могла оснажити химера о несловенском пореклу већине Бошњака, занимљиво је с лингвистичке стране хипотетички размотрити учинак Џуџевићеве операције ампутирања (с анастезијом или без ње?) "асимилаторских" наставака "ић" и "вић" из њихових презимена. Како би изгледали ти "старински" ликови бошњачких презимена, вероватно из османског доба? О томе се, углавном шаљиво, међу Бошњацима и небошњацима расправља на многим друштвеним мрежама и блоговима. Мухамед Филиповић би ваљда постао Мухамед Филип (шта ћемо с тим издајничким "Филип"?), а Хамид Хамидовић - Хамид Хамид". Шта би се збило са самим Џуџевићем и његовим потомцима. Да ли би се они писали као Џуџоглу, Ибн Џуџе, Џуџај или само Џуџе. Џуџе, иначе, на турском значи патуљак, кепец... Бошњачко национално име, и статус политичког народа, не могу бити спорни, "босанско" (а не бошњачко) име језика већ јесте, али је оно, нажалост, правно заштићено. Чему нацији која је коначно стекла име одузимати презиме?

Каква то пометња у неким заслепљеним политикантским главама облепљује Нови Пазар плакатима са сликама Кулина Бана и Алије Изетбеговића (зашто не "Изет бега"?) и паролом "босански у школама од 2014"?! Аузу биллахи! Кирије елеисон! Сачувај Боже!