УПРКОС оштром противљењу хрватске стране, представници Међународног црвеног крста започели су да региструју цивиле - мушкарце, жене и децу које су хрватски војници одвели у Вараждин, Славонску Пожегу и Дарувар, а за 11.000 српских становника, који су се налазили јужно од Пакраца по шумама, довезена је хуманитарна помоћ.

Информативна служба Владе РСК обавестила је УНЦРО да је до тада нестало више од 5.000 Срба, као и да хрватска војска још води офанзивне акције на рубовима Крајине.

Шеф италијанске дипломатије оштро критикује хрватску власт због непоштовања потписаног примирја од 3. маја и захтева да се хрватска војска повуче из “ружичастог подручја”, јер су обезвређени животи недужног становништва, а и плавих шлемова.

Због све већег притиска међународне јавности огласио се преко ТВ мреже “САТ 1” немачки премијер Хелмут Кол, који је изјавио да “нико ме може да мења границе силом, а ко то чини не може да добије подршку Немачке, што такође важи и за Хрватску”! Кол је додао да ће настојати да не дође до ескалације сукоба, што ће изнети на састанку лидера у Москви, 9. маја 1995, поводом прославе Дана победе над фашизмом.

У ударном термину 7. маја немачка ТВ станица РТЛ из Келна приказала је улазак дуге колоне хрватских војника беспрекорно обучених, са шаховницом и постројавање на тргу у Пакрацу, где су истакнутим официрима и војницима додељена признања.

Британски лист “Обсервер” од 7. маја доноси чланак у коме пише како пензионисани амерички генерали обучавају хрватску војску. Генерали припадају једној приватној агенцији која је добила лиценцу из Вашингтона за тај посао. Тако су САД путем својих војних саветника и инструктора директно умешане у догађаје у западној Славонији. Лист доноси њихове изјаве да се налазе у Хрватској како би извршили “демократизацију хрватске војске”!

Иако се сматрало да је Међународни суд у Хагу затечен догађајима, успео је већ до 7. маја да осуди 22 Србина за ратне злочине. Овај суд још није утврдио ратне злочине које су над Србима пичинили Хрвати и муслимани.

О томе је говорио Кристофер Ганс, потрпарол УН, који располаже подацима да су хрватски војници пуцали на избеглице - старе људе, жене и децу - у близини моста на Сави. Ганс, на основу разговора са њима, каже:

СТРАДАЛО ДЕВЕТОРО ДЕЦЕ САМО у току 36 часова офанзиве “Бљесак” на западну Славонију у којој је живело 150.000 Срба, према подацима Информативно-документационог центра “Веритас” од 12. августа 2000, убијено је 283 Срба од чега 57 жена и деветоро деце, док је око 80.000 протерано са својих огњишта.

Они говоре о артиљеријским и снајперским нападима на колоне са стотинама избеглица које су бежале од борби око Нове Вароши (мало место између Окучана и Старе Градишке) и људима који су падали мртви на путу са трактора и приколица”!

Представник за штампу УН Џон Силс, у склопу све већих напада хрватске војске, истиче да “заштићене зоне, УНПА “више не постоје”, иако Венсов план, на основу тачке 8. прецизира да и даље постоје административне границе Хрватске “у којима Срби представљају већину или бројну мањину становништва и где су затегнутости довеле до оружаног сукоба”! Срби су, иначе, према попису из 1981, имали већину у 251, а релативну у још 30 насеља.

По престанку ватрених дејстава током 7. маја у Пакрац се вратило само око 190 Срба, а поводом тога француска агенција АФП пише да се ради о групи заробљеника који су “имали срећу да су заробљени у операцији за коју Хрвати кажу да је ‘узорно’ спроведена”.

Гојко Шушак, министар одбране, у име Туђмана, преноси нове претње Србима, најављујући офанзиве “како би сви окупирани територији дошли поново у уставно-правни поредак суверене државе Хрватске. Уколико Срби не желе мирном интеграцијом ући ће у хрватску државу силом”!

Лист преноси изјаву Гојка Шушака да су погинула 33 (касније је тај број повећан на 55) хрватска војника и полицајца и 450 Срба. Он, међутим, нема објашњења шта се догодило и где су тела погинулих!

У тзв. “дворанама - логорима”, или у “сабирним центрима” у Бјеловару, Пожеги и Вараждину хрватска војска држи око хиљаду Срба, из којих су, под притиском УН, ослободили 321 мушкарца од 16-18 година. Затворене жене и деца одбили су да изађу, док се сви Срби не пусте, што су Хрвати одбили.

Хрватска војска забранила је представницима УН улазак у поједина места у западној Славонији.

Њујорк тајмс” од 8. маја 1995. пише да нема никакве сумње да је у западној Славонији погинуло више стотина Срба, “али нема доказа који би указивали на масакр”. Нема, према листу, ни знакова од гранатирања, нити од митраљирања из ваздуха, “мада су аутомобили, кофери, па и дечије играчке које су остале поред пута - изрешетани мецима”! Новинар, даље, додаје:

У Новој Вароши може се осетити задах смрти са мирисом детерџента којим хрватска војска пере смрт. И нема сумње да је погинуло много недужних српских цивила. Представници УН интензивно се баве разјашњавањем њиховог страдања, што изазива гнев хрватских власти!”

Крај