ЛЕГЕНДАРНА Долорес Ибарури-Ла Пасионарија била је често гошћа код Јосипа Броза Тита. Имао сам част да са њом путујем авионом из Београда за Брионе. Причала је како високо цени Тита, говорила је лепо о југословенским добровољцима у Шпанији, посебно о Црногорцима, Вељку Влаховићу, и испричала како се сећа његовог рањавања у рату.

Долорес је увек била обучена у црно као калуђерица. Ваљда је жалила што шпанска револуција није успела.

Радећи много касније у Москви, у хотелу “Сојуз”, упознао сам се са Шпанцем Фердинандом. Брзо смо се спријатељили, али и разишли, јер ми је рекао да не цени и не уважава Долорес. А она је била и остала симбол народне борбе и отпора у Шпанији.

Председник Мексика, Лопез Матеос, приредио је ручак за Тита и супругу. У делегацији су били још и Крсте Црвенковски, Мика Трипало и Лео Матес. У прелепој вили у Акапулку, сервирана је диња са раковима на леду, уз батеријске лампе зелене, жуте и црвене боје. Тито је шапнуо Пери Пиркеру:

- Перо, Бога му пољубим, ово ми личи на београдски семафор.

- Мени се чини да семафор не ради, јер је стално упаљена црвена боја - одговори му Пиркер, познати шаљивџија.

Кад је дошло до узвратне посете Лопеза Матеоса Београду, Јованка је замолила да се направи огромна чоколадна корпа са дршком, пуњена мешаним сладоледом. Наравно, мени је поверена креација те посластице-скулптуре. Позвала је мене и екипу кувара и казала:

- Председник Мексика је Тита и мене дочекао на највишем могућем нивоу. Приредио је предивну ноћну пловидбу бродом. Саво, када направите први пробни примерак, донесите ми да га видим. Била је задовољна. Председник Мексика се одушевио корпом од чоколаде, а посебно ружама од марципана, па су људи из протокола Матеоса, све то фотографисали за успомену.

Генерал Стане Поточар, са осталим војним врхом, је у прелепој вили у Купарима приредио вечеру са раскошном трпезом за маршала Тита.

Поточар је био гурман. За вечером је много и халапљиво јео, а Титу често сипао вино из балона.

- Знаш ти, Стане, да ја нисам неки винопија. Пијте ви, а ја одох на спавање. Али сутра, да су ми трезни сви генерали. Ко зна када за њих може изненада да искрсне посао - каза му Броз.

Повукао се на спавање, а генерали су продужили “Ивкову славу” са печеним јагњићима, прасићима, гускама, фазанима, све до зоре...

сутрадан, Титов лекар ми рече:

- Дај ми, Саво, нешто за освежење. Данас смо непланирано имали много посла.

Тито је био естета. Волео је елегантне шешире, лепа одела, добре ципеле, кравате, лептир-машне, смокинге...

ЦАРСКИ ПРИЈЕМ ПАХЛАВИЈА РЕЗА Пахлави и његова супруга Фарах Диба приредили су Титу царски пријем. Ја сам био уз Тита, пазећи шта му се сервира. Не због тога што се у нешто сумњало, него зато што су се сервирала нама непозната јела, која сам ја први пробао. Вечера је служена без прибора. Све се јело прстима. А, по царском протоколу, свакоме ко је наручио пиће, доносили су целу флашу.

Пред сваки пријем, особље је водило рачуна да шеф државе лепо изгледа. Он је то све лично контролисао. Сећам се да је једном одбио да обуче кошуљу која није била по његовој вољи испеглана. Други пут, облачећи свој смокинг, приметио је да једно дугме није довољно причвршћено. Замолио је собарицу Маргиту да пришије то дугме. Пошто се журио, није скидао смокинг, него га је Маргита причвршћивала на њему.

Рече му тада у шали:

- Друже председниче, ставите мало конца у уста да вас не урекну док на вама пришивам дугме, такав је обичај.

- Мене нико никада не може урећи - рече Тито, који није био сујеверан.

Брозови су се припремали за банкет поводом посете Жискара д’Естена. Дуго су дотеривали и шминкали Јованку. Кад је најзад устала од тоалетног стола, Тито је већ био дотеран као за излог. Али, Јованка је приметила да му кравата стоји мало криво и пришла да му је намести.

Сутрадан је у новинама карикатуриста Клас објавио карикатуру на којој Јованка са оном њеном великом пунђом дотерује Тита. Броз се насмејао гледајући новине и констатовао:

- Лепа карикатура. Нека народ види, да и мене слуша моја жена!

Ирански шах Реза Пахлави је у то време важио за персону, малтене, одмах после Алаха, због чега су се сви понизно понашали према њему. Али тај исти аутократа је толико поштовао Тита, да се пред њим понашао као ученик пред учитељем.

Рези Пахлавију и његовој супрузи приређена је царска вечера у “Белом двору” приликом њиховог гостовања код Тита и Јованке. Цела сала била је декорисана свежим орхидејама, специјално донетим са Тајланда за ову прилику. Све је било у ружичастој боји, као и тоалете двеју дама. Ту је био и један занимљив детаљ: као декор од свежих орхидеја направљени су иницијали шаха Резе Пахлавија. Наравно, идеја је била моја, а царски пар је био одушевљен.

Посуде из којих су послуживани биле су специјално ручно израђене и позлаћене за царску вечеру. На столу је тријумфовао “парфе” од гушчије џигерице, “турбан” од шкампа, као и десерт “кроканбуш“ у облику царске круне.

Сутрадан је ирански суверен ишао да обиђе Калемегдан. Тито се одушевљавао Калемегданом, па је тамо водио све цареве и краљеве који су му долазили у Београд. Реза се дивио посматрајући спајање две велике реке. Онда му је Тито предложио да се провозају Ушћем, бродом, на којем му је приређена чајанка уз богат програм.

Друга дестинација на коју је Тито често одлазио и водио делегације је Петроварадинска тврђава. На новосадској тврђави Реза Пахлави је дао интервју многим домаћим и страним новинарима. Рекао је да је одушевљен Београдом, Новим Садом, природним лепотама Југославије и њеном старином. Посебно је био задивљен што се свуда код нас преплићу различите културе и обичаји, што много нација насељава овај простор.

Наравно, све то му је испричао његов домаћин, Јосип Броз.


(Наставиће се)