СВИ смо одушевљено очекивали Софију Лорен и Карла Понтија, славни брачни пар који је Титовим бродом допловио од Фажане до Бриона. Софија је дивно изгледала: фантастична фигура, дуга коса, крупне црне очи, грациозан ход. А ни Карло, како рече моја супруга, “није био за потцењивање”.

Брозови су их сачекали код мола, сусрет пријатеља био је врло срдачан. Тито је блистао од среће у друштву светске филмске диве. Лично их је одвезао својим “фићом”-кабриолетом до “Беле виле”.

Софија и Понти су били одушевљени малим “фићама”. Понти је упитао Тита где их је купио, а он му је објаснио да је два уникатна примерка ручне израде, добио од директора “Заставе” у Крагујевцу, као поклон њему и Јованки.

Софија Лорен је била права дива и одлична куварица.

Повремено је сама кувала и правила разне италијанске специјалитете. Тито је често залазио у кухињу да јој асистира, што пре тога није био његов обичај. Јованка је била помало љубоморна, али не као на Лиз Тејлор, јер је Софија њу посебно уважавала.

Пошто је то приметио, Тито је, онако “шмекерски” погледа, и рече:

- Знаш, Јованка, ова Софија ме неодољиво подсећа на тебе из времена када сам те упознао. Ниси била ништа мање лепа од ње. Али, ето, не оде у глумице, него се удаде за маршала. Теби би и њено име пристајало - мислио је: Софија - богиња мудрости.

Јованка се после тога разгалила, Тито је без проблема долазио у кухињу да са Италијанком прави разне специјалитете. Чували су своје рецепте у тајности. Нико осим њих двоје није смео да буде у кухињи, а само смо Мира и ја имали привилегију да једном пробамо укусне шпагете које је припремала лично Софија Лорен. Чак нам је дала и рецепт за њих.

Брозови, Софија и Карло, волели су да проводе време пливајући у базену. Док су пливали, ја сам спуштао плутајући сто са рупама у којима су стајале чаше вина и шампањца, јела од јастога и шкампа. Столови су били украшени антуријумима црвене боје, омиљеним цвећем Јованке Броз, и белим орхидејама које је обожавала филмска дива.

Тиражни лист “Коријере де ла сера” објавио је слике Тита и Јованке са Софијом и Карлом у базену уз наслов: “Овако живи црвени цар”. Никада се није сазнало ко их је сликао и ко је фотографију дао Италијанима.

Позната четворка је сваке вечери гледала филмове, пошто је Тито био велики филмофил. Једне вечери, док су напољу гледали неки филм, Софија се пожали да јој је хладно. Јованка ми рече:

- Саво, иди и донеси нешто да се утопли.

У брзини сам нашао само ћебе. Јованка се мало намршти, али кад виде колико ми се Софија захваљује, спласну јој гримаса на лицу.

- А и милије јој је да је умотаваш ти, него Тито - рекла ми је моја супруга.

- Ти, Миро, ниси љубоморна?

- Таман посла. Али, признај да је твоја највећа симпатија Жаклина Кенеди. Сваког јутра си за њу цедио сок од мандарина и лично је служио. На растанку ти се дуго захваљивала.

УМЕЋЕ ДОКТОРА КУРЈАКА ТАДА чувени доктор Курјак обогатио се захваљујући помоћи коју је пружио Софији, иако од ње и Карла Понтија ништа није тражио. Софија није могла да има деце и због тога је много патила. Тито и Јованка су јој препоручили нашег доктора Курјака који је дошао на Брионе да је прегледа и касније је излечио од стерилитета. Родила је два дивна сина.

И Жаклина је била гошћа на Брионима. О томе је писала сва наша па и светска штампа.

Једне вечери, на Ванги је Жаклини приређен програм југословенских игара и песама. Тито јој је објашњавао чија је која ношња. Посебно је хвалио загорску и словеначку. Жаклина рече да јој се највише свиђа српска, и то она из Шумадије. Онда мене хитно стрпаше у хеликоптер да летим у Србију и да јој пронађем србијанске опанке. Донео сам и мушке и женске. Опанке ми је таст пронашао у Краљеву. Рече ми, кад смо већ пазарили женске, да купимо и мушке. Нека их носи мужу Оназису у Грчку, на острво Скорпиос.

Гошћа Брозових, глумица Ђина Лолобриђида, удала се за нашег обичног момка из Југославије, Милка.

Лепа жена, витка, грациозна, љупка. Сваког јутра сам јој сервирао меко кувано јаје и свеж сок од грејпа. Сматрала је да јој то чува линију. Ђина је имала одличан однос са персоналом и послугом. Једном приликом сам јој предложио запечени сладолед са улупаним беланцима - “омлет сурприз”, као и воћну салату у кори од кокоса. Била је одушевљена и затражила ми рецепт. Италијан, Меаци, намучио се док јој је то превео и записао.

Једног лепог дана сервирали смо јој остриге на леду из специјалног гајилишта на Ванги. Послати су војници, да уберу остриге тамо где је море најчистије. Скоро сваке вечери је захтевала да јој се припрема бузара од мушула, уз које је пила хладно црно вино. Била је прелепа, али и много захтевна. Сви су око ње морали да трче. Једино се Милко није превише трудио и баш се у њега заљубила. Тито је то приметио, па му једном приликом рече:

- Браво, момчино, види се да си ти наше горе лист!

Једне ноћи је обезбеђење хитно реаговало на позив Ђине Лолобриђиде која се уплашила од рике јелена близу њене виле, а њих је било много на Брионима. Тито је одмах сутрадан наредио да се постави монтажна ограда, како јелени не би више узнемиравали њу и Милка.

Пре одласка с Бриона, приређена им је опроштајна вечера на којој је било и доста новинара.

Сервиран је шведски сто.

Тада ми је Тито рекао:

- Ма, шта је ово, Саво? Све сами морски специјалитети!

Ја се збуних и ништа не одговорих, а он ме упита:

- Има ли где какве шваргле? Дај донеси ти мене неко месо. Нећу да останем гладан.

Нисам имао шта да му спремим на брзину, него му нарезах пун овал његушке пршуте.

- Браво, Саво, ти знаш шта воли твој врховни командант - потапша ме по рамену Тито.

Он стварно није волео рибу и ђаконије справљене од ње. Али, зато је много волео месо. И то све врсте. Највише свињско и ћуреће.


(Наставиће се)