НА путу Венчане - Сибница непријатељ је оставио четири пољска топа без затварача и шест аутомобила, које је спалио, али је испред себе терао отету стоку. Део снага ове бригаде, која је дошла преко Аранђеловца у Божурње, напао је четнички одред капетана Михаиловића.

Војници 336. пука ове бригаде масовно су од народа отимали новац, сатове, драгоцености, и друго, насилно се усељавали у домове да преноће, покушавали да силују жене и захтевали притом обилне вечере.

Командир Дринског коњичког ескадрона заустављен је приликом прелаза преко Колубаре јаком немачком митраљеском ватром. Код Обреновца су тада биле концентрисана велика немачка комора и артиљерија.

Подносећи 1. новембра извештај врховном команданту Српске војске, војвода Мишић је указао на тренутни распоред јединица, с напоменом да је питање часа када ће Београд бити ослобођен.

Војвода Мишић такође напомиње да је комбинованом Тимочком дивизиону издао задатак да пређе реку Дрину, у позадину непријатељске војске.

А министру војном Врховна команда послала је 1. новембра и следећу изјаву:

Пошто је одред Јована Бабунског завршио задатак за који је био формиран, и пошто су куће свих његових четника опљачкане, разорене и сво непокретно имање уништено то наређујем, да се овај одред расформира и сви четници пусте својим кућама на неограничено одсуство!“

У току ноћи 31. октобра - 1. новембра јединице Прве армије наставиле су продор ка Београду, Обреновцу и Шапцу, крећући се линијом: Гроцка - Лештане - Губеревци - Степојевац - Мислођин.

Артиљерци Моравске дивизије, чија је једна батерија већ била на положајима у Гроцкој, успела је да потопи непријатељски монитор, који је са још једним вукао шлепове узводно, ка Београду. Дивизија у две колоне надире даље, разбија код Болеча доста јаке непријатељеве снаге и долази до богатог ратног плена у наоружању.

ПОТЕРА ЗА НЕПРИЈАТЕЛЈЕМ У ИЗВЕШТАЈУ Колубарског одреда у 14.30, 31. октобра, пише: „Пребацио сам се преко Колубаре и са једним делом коњице, једном четом, једним брдским топом и три митраљеза у гоњењу су правцем друм Уб - Шабац. Са одредом и коњичким пуком јурећем у гоњење непријатеља правцем од Словца преко Близанских висова и Коцељеве ка Шапцу“!

Десна колона је, затим, упућена да гони непријатеља све до Дунава, закључно са реком Болечицом. Лева колона добила је задатак да напредује од Лештана преко Великог Мокрог Луга до Великог Врачара. По избијању, дивизијска артиљерија треба да пласира топове на фронт: Ерино брдо - Милићево брдо - Велики Врачар - к. 249, осигуравајући у првом реду Београд од непријатељског бомбардовања са северне стране. Коњичке патроле већ су јахале од Гроцке до механе у Болечу, док је претходница упућена ка Болечици.

Први сусрет с једним Београђанином, који се пробио кроз непријатељеве редове, забележио је командант Моравске дивизије:

Кад сам избио на северну ивицу Гроцке, добио сам извештај од једне коњичке патроле, да је патрола стигла јужно од села Болеча и да је на путу наишла на једног Београђанина, који је изјавио да је у Болеч стигло 300 непријатељских војника, од којих је 100 отишло на Врчански вис, а 200 са митраљезима остало на коти јужно од Болеча!“

Овај Београђанин је изјавио да маса војника жури ка Винчи и Калуђерици и да успут оставља муницију и пушке.

На целом фронту Прве армије, која од сванућа 1. новембра напредује према Београду, Обреновцу и Шапцу, непријатељ се у нереду пребацује преко Саве и Дунава, скоро не пружајући јачи отпор. Предњи делови Моравске и Дунавске дивизије допрли су до линије Винча - Велики Мокри Луг - Бањица - Жарково - Умка - Барич. Дринској дивизији је наређено да се концентрише око Раље. Једна слабија непријатељска групација још држи положаје око Барича. Ка Шапцу се у повлачењу налази један немачки пешадијски пук са око 20 топова.

Патролу коју је упутила Дунавска дивизија према Петровом Гробу, продужила је до Пиносаве, где је непријатељ изненадио митраљеском ватром. Моравски коњички дивизион послао је извештај о стању у Гроцкој, из које се непријатељ, са десетак топова, повукао и код Винче укрцавао у шлепове које су вукли монитори.

Брдска артиљерија Моравске дивизије на положајима код села Вишњице успешно је тукла две непријатељске лађе, усидрене код села, као и четири монитора који повремено прелазе с једне обале Дунава на другу. Монитори су одмах узвратили ватром, мада неуспешно, док су обе лађе отпловиле на леву, супротну обалу Дунава. Ипак, прецизном ватром којом је руководио капетан Светолик Поповић, погођени су једна лађа и један монитор, друга два монитора су се бежећи насукала на спруд, док су артиљерцима успели да умакну једна лађа и неоштећени монитор.

Трећи моравски пешадијски пук напредовао је линијом Лештане - Миријево, те је јуришем заузео батерију на коти 279. код Миријева. Из 1. моравског пешадијског пука наређено је да се 4. чета под окриљем мрака упути у Београд ради одржавања реда и да се јави председнику општине Васи Антонићу.

За непосредно гоњење непријатеља 1. новембра Моравска дивизија је организовала претходницу, с капетаном Ђорђем Ташићем на челу, чији Моравски коњички ескадрон прате 3. батаљон 2. пешадијског пука и једна брдска батерија са четири топа. Ова претходница има задатак да избије на Дунав код Вишњице, док се главнина Моравске дивизије, коју чини 2. пешадијски пук и 2. брдски дивизон са осам топова, креће за претходницом на тактичком одстојању.

Дивизијски ескадрон Дунавске дивизије одмах по сванућу 1. новембра кренуо је са железничке станице Рипањ, када су истовремено и предњи делови Дунавске дивизије једновремено избили на линију Бањица - Топчидерско брдо - Баново брдо - Жарково - Железник.

(Наставиће се)