ПУКОВНИК Ђорђе Радисављевић наставља извештај о ослобађању шумадијских градова:

Крагујевчани су и овом приликом показали колико цене слободу и своје ослободиоце. Одушевљење је било бескрајно. Трупе су затрпане цвећем, пешкирима и другим ситницама. Било је пуно дирљивих призора.

Браћа и сестре дочекали су своју браћу само онако како то српски народ уме и може.

Французи су били предмет нарочите пажње и они су очарани оваким дочеком.

Но Крагујевчани се нису задржали само на изливу осећаја. У току прошлог дана и данас за дивизију припремили су и прикупили за два дана хлеба и осталих намирница, које су спремали и у општину доносили сами грађани.

По доласку у варош уверио сам се да је варош много страдала, нарочито делови у близини мостова услед експлозије. Мостови су сви порушени. Војнотехнички завод био је и раније срушен. Магацин уништен, а делом су уништене и околне зграде...

Услед бомбардовања погинула је само једна жена, колико сам могао сазнати, али је грађанство било у неописивом страху.

Поред тога сазнао сам да је крај ближе железничкој станици, куда су се повлачили Немци, потпуно опљачкан и становништво мучено. Све што су могли понети, узели су, нарочито стоку, живину и храну.

Ови модерни варвари и униформисани разбојници, који су себе сматрали као нацију која је Богом одређена да господари светом и да своју културу наметне целом свету, нису се задржали само на бомбардовању отворених и трупама непоседнутих вароши и села. Нјихов траг познаје се још од првог дана од како су на нашој територији ступили у акцију. Они су на најбруталнији и најсвирепији начин изнуђивали и отимали стоку, храну, узимали новац, убијали људи и жене без икаквог повода и разлога. Па не само то, већ они нису штедели ни част наших домова. Они су силовали све што су стигли, а која им се није подавала, убијали су на најнемилосрднији начин. У Рековцу убили су из пушке једну младу девојку, која је бегала испред гониоца да би очувала неокаљаним свој образ.

У селу Доњој Стублини, по причању мештана, силовали су старицу од преко 80 година, па чак и неке које су лежале на својим постељама болне и преболне од тифуса и шпанске грознице, који владају у том селу.

Уопште, недела ових дивљака страховита су и надлежни би требали да о томе прикупе све детаље и ставе до знања културном свету, колико се ниско срозао тај немачки народ и његова војска!“

Врховној команди било је познато, на основу многих обавештајних података, да су се немачке и аустријске јединице организовале на линији Гроцка - Паланка - Раља за одлучну одбрану Београда уз ригорозно наређење да се тиме обезбеђује и сигуран прелаз преко Дунава и Саве, граничних река узмеђу Краљевине Србије и Аустроугарске царевине.

Ситуација 29. октобра, до 08.00 часова, била је следећа: Коњичка дивизија је после успешне борбе претходног дана код Лучице приморала непријатеља да се повуче ка Паланци и у Смедерево и својим деловима избила на Дунав код Кличевца. Претходница Моравске дивизије била је у Паланци, а Дринска дивизија је заноћила на линији фронта чија је средина ишла преко Венчаца. Коњички ескадрони Дунавске дивизије налазили су се у Тополи.

ЗАХВАЛНОСТ ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА ДОК је српска војска марширала, војвода Бојовић је Крагујевчанима послао следећу поруку:
 „У име официра, подофицира и војника И армије и у име своје, ја изјављујем своје признање госпођама и господи вароши Крагујевца, свесрдно им благодарим на дочеку, пажњи и услугама учињеним досада Српској и Савезничкој војсци, надајући се да у томе племенитом послу неће клонути и стати на пола пута, већ да ће и убудуће чинити све од своје стране да се прослављеном нашем ратнику олакша тежак му задатак“!

У надирању према Дунаву Коњичкој дивизији се код Пожаревца предала група аустријских војника - Босанаца, који су изјавили да се непријатељ журно пребацује преко Дунава великим моторним чамцима и да је морал војске апсолутно раван нули, утркујући се ко ће пре да заузме место у чамцима. Пребацивање преко Дунава штитили су бројни монитори, наоружани топовима и митраљезима. Командант ове дивизије, пуковник Цоловић, послао је следећи извештај:

Непријатељ сада уопште нема никаквих нада на десној обали Мораве између Дунава и Млаве. Наше коњичке патроле избиле су на Дунав у 10 часова. По сазнању од мештана непријатељ је имао за саобраћај код Костолца понтонски мост, код Лјубичева наш стари стални мост, код Драговца понтонски мост. Сви су ови мостови порушени у току јучерашњег дана. Један немачки батаљон од 1.000 људи дошао је јуче из Петровца у Дубравицу и одмах је превезен преко Дунава. Било је и артилерије. После тога примењени су експлозиви. Пренете су све локомотиве, остала је само једна код Пожаревца демонтована. Уопште, непријатељ је евакуисао целу ову просторију, последњи немачки батаљон прошао је кроз Пожаревац јуче око 10 часова“.

Коњаници српске 1. коњичке бригаде свечано су дочекани и у Пожаревцу:

У 6.30 часова са бригадом сам кренуо из Лучице ка Пожаревцу, где сам стигао око 10 часова. Дочек је био величанствен. Огромна маса света обојега пола прекрила је све улице. Даме су бацале са свију страна цвеће на трупе. На пијаци према берзи подигнута је трибина, где је одслужена служба Божја од целог свештенства варошког. После службе одржана су два поздравна говора победоносној Српској војсци којом је приликом од стране председника општине у име грађанства вароши Пожаревца предата застава од свиле извежена златом на којој стоје исписане речи:

Храбрим ослободиоцима Србије захвални Пожаревљани 1914-1918 године!

Ова застава дата је на чување општини. Потом су трупе размештене по вароши ради одмора“!


(Наставиће се)