ВЕШТАЦИ које су ангажовали родитељи Радиславе - Даде Вујасиновић довели су у питање званичну верзију њене смрти. Током полицијске акције “Сабља” спроведене после убиства премијера Зорана Ђинђића, марта 2003. године, званичници из врха тадашње власти најављивали су могуће расветљавање смрти новинарке “Дуге”. Тада је и први пут, званично, поменута могућност да је убијена.
Београдско Окружно тужилаштво никада није поднело захтев за спровођење истраге. То су увек били захтеви полицији да се спроведу одређене истражне радње - саслушају неки сведоци, обаве поједина вештачења. Такав однос према случају објашњаван је тиме да је Одељење за крвне и сексуалне деликте СУП Београд тада тврдило да нема доказа који би указивали на самоубиство.
Дадина породица, пошто званични органи нису ништа предузели, поднела је кривичну пријаву за убиство против непознатог извршиоца. Међутим, ова пријава је одбачена 1995. године. Недуго затим, адвокат породице Вујасиновић, Бранислав Тапушковић, тражио је супервештачење због опречних мишљења стручњака. Иако је породица била спремна да сноси трошкове суперанализе, то није дозвољено.
Касније, Добривоје Герасимовић, тадашњи шеф истражног одељења београдског Окружног суда, доноси решење о поновном вештачењу, али је адвокат Тапушковић уложио примедбу, јер је било одређено да Бранимир Александрић, који је учествовао у првом вештачењу, буде председник комисије.
Вештачење је ипак обављено 5. маја 1998. године, а извештај је стигао тек три године касније, 3. августа 2001.
Тај извештај ишао је наруку првобитном закључку, али Окружни суд није био задовољан њиме, те је тражио вештачење Института за судску медицину у Новом Саду.
Извештај је стигао 4. новембра 2003. Стручњаци са овог института нису објаснили траг крви са бочне стране фотеље, у којој је наводно Дада седела кад је пуцала из ловачке пушке на себе. Једино наводе да је вештак Мирјана Штајнер обавила анализу крви, која највероватније припада групи А. Предложили су анализу подлога са којих је узета крв, како би се искључио лажни резултат.
Наиме, Штајнерова је утврдила да трагови на десној бочној страни фотеље припадају крвној групи А, а да је крв испод фотеље и на седишту нулте - Дадине групе. Тапушковић је инсистирао да се истражи одакле трагови две крвне групе, али од тога засада нема ништа.
У међувремену, полиција је, на захтев тужилаштва, почела да саслушава особе које су у периоду од Дадине смрти изјављивале да имају сазнања о томе. Нешто касније, у мају 2005. године, адвокат Тапушковић је суду послао акт у којем је протестовао јер се предуго ради на овом случају.
Новембра 2006. тужилаштво је наложило ново судско-медицинско и балистичко вештачење. Налаз вештака балистичара Владе Костића у суд је стигао последњег дана маја прошле године. Према њему, “највероватније се ради о убиству”. Али, ни ова чињеница није навела тужилаштво да нешто конкретно предузме. То раде тек пошто је суд одбио њихов захтев да се обаве још нека допунска вештачења и да се дају јединствена мишљења балистичара и Института за судску медицину у Новом Саду. Никоме у суду није било јасно зашто тужилаштво и поред новог балистичког налаза све ово тражи. Сами се нису потрудили да то објасне.
Коначно, тек 28. јануара окружни тужилац је тражио од полиције спровођење истражних радњи, а све у циљу проналажења убице Даде Вујасиновић.
(Наставиће се)