СВЕ је почело тачно пре пола века. Освануо је леп и пун неизвесности 23. август 1958. године. На Београдском сајмишту само што није свечано отворен Други сајам технике и техничких достигнућа. Уз присуство државног врха, врпцу ће пресећи Сергеј Крајгер, савезни секретар за спољну политику, а цео догађај, први пут, ће преносити камере Телевизије Београд.
Пет минута пре свечаног отварања, на ТВ екранима постављеним на више места у граду осванула је слика са “Победником” на Калемегдану, уз песму о Београду Миховила Логара. Оглашен је почетак прве емисије, односно експерименталног програма Телевизије Београд. Спикер Олга Нађ најавила је пренос, док је Александар - Саша Марковић с микрофоном у руци шетао испред хале 3, и као да је растао уз камере, опуштено гледаоцима причао о Сајму технике и рађању новог техничког чуда - званог телевизија. У репортажним колима, за режијским столом седео је Радивоје - Лола Ђукић, који се сматра једним од родоначелника ТВ Београд, заједно са инжењерима и техничарима са Радија.
Био је то велики и значајан дан за све нас. У дневним листовима “Политика” и “Борба”, први пут, објављен је и ТВ програм:

Пре подне:
08.55 Пренос са отварања Сајма
09.40 Документарни филм
а. “Црне воде”
б. “Јавни парк”
ц. “Симфонијски оркестар”
Увече:
20.00 ТВ дневник
20.20 Изложба у Бриселу
- репортажа “Филмских новости”
20.55 Забавна емисија:
“Отворена врата”
21.55 Уметнички филм:
“На окрећи се, сине”
23.25 Последње вести

ОСТАЋЕ упамћено да је први Дневник отворио Мића Орловић, чију је појаву камера ”хтела” од првог дана. Био је подједнако успешан и као водитељ информативних емисија, и као неприкосновени домаћин популарних квизова, и као шоумен. Вести је читала Лјиљана Марковић, спикер одличне дикције, која је по завршетку Позоришне академије одмах препознала телевизију као медиј који ће јој одредити живот.
Обоје су остали верни Београдској телевизији до одласка у пензију. Тог дана, Информативни програм је емитовао уживо из студија на Сајмишту емисију Светолика Митића, врсног документаристе, којем су и живот и цели радни век, такође, били везани за ТВ Београд. Прву забавну емисију “Отворена врата” режирала је Мирјана Самарджић, водитељи су били глумци Мића Томић и Предраг Лаковић. У банатској народној ношњи Славко Симић је говорио песму Богдана Чиплића “Лубеница”.
- Моја трема је била већа од страха читаве армије пред битку. Осећао сам велику професионалну одговорност, било је потребно прилагодити покрет и израз новом медију. Временом смо се навикли на студио. Данас у Телевизију долазим као у своју кућу и то ми представља задовољство - рекао је Славко Симић у чланку “Из бележнице глумца”, објављеном 1964. године у публикацији поводом пет година ТВ драме.
ИНЖ Родољуб Жижић описао је у књизи “Кроз прозор свет” атмосферу на београдским улицама тог 23. августа 1958. “На посебним носачима телевизори су били постављени на десетине места у граду: Теразијама, Калемегдану, Тргу Маркса и Енгелса, Црвеном крсту испред позоришта, Вождовцу, Душановцу, Карабурми, у Булевару револуције... Поред сваког телевизора налазио се техничар и давао објашњења љубопитљивим гледаоцима. Камере су се налазиле у свим халама Сајма и тај први испит положен је без и једне грешке.”
А, Игор Леандров, у књизи “Пре почетка”, записује:
- Био је то тренутак рађања наше телевизије, непоновљиви почетак историје једног, тада новог и непознатог, а данас толико свакодневног дела нашег живота. Сви ми, који смо на овај или онај начин учествовали у том новом послу, били пионири и бабице при рођењу, знали смо да ће телевизија израсти у моћно средство комуницирања, најмоћније којим наша епоха располаже.
(Наставиће се)