НИКОЛА је у Палестини посетио многа света места. Био је на Голготи, где је Исус разапет, поклонио се Христовом гробу и Часном крсту. Обишао је многе хришћанске храмове и принео им дарове. Николин хагиограф Метафраст каже да су се пред Николом и његовом молитвом врата на храмовима сама отварала.
Из Палестине се вратио у родни крај прекоморским путем. Кад је стигао у Светосионски манастир, хришћани су га одушевљено дочекали. Али тад настају тешки дани за овог светог човека. Нјегове вернике почињу да прогањају, а њега бацају у тамницу, где је био изложен суровој тортури. Оковали су га у љуто гвожђе и разапињали на точку за мучење.
Метафраст каже да је Никола из тамнице изашао пошто је римски император Константин примио хришћанство. Стигавши у свој завичај, Мирејци су га дочекали као победника над демонским силама. Никола се тад прихвата многих послова. Један од њих био је рушење паганских храмова и жртвеника као остатака безбожништва.
Николину акцију Метафраст овако описује:
- Душа светога одаде се божанственој ревности и премужавствено крену те, свеколик град обишавши, где год би на жртвенике наишао, као какав витез приправљен за борбу против демона, до темеља их рушише и у ситни прах обраћаше. И тако, са много богоуздања, множину духова злих далеко одагна и својој пастви непомућени спокој прибављаше.
На удару се тако нашао и храм грчке богиње Артемиде, зване Лавица. Име је добила због храбрости, брзине и окрутности коју је показивала у борби. Била је богиња лова и месеца. Нјен храм је, каже Метафраст, по лепоти био понајлепши, а по величини - понајвећи. Он је био омиљено боравиште многих демона.
У рушење Артемидиног храма Никола је кренуо одлучно. Нјегов хагиограф каже да је то био јуначки подвиг: - Пошто му, дакле, надођоше силне жеље, уливши му снагу младићску, он, као прави лав са мачем, не само да уништи делове здања који се уздижу над земљом него и саме његове темеље поруши, да не остане ни корен ни мала искра обмане, који би могли безумнике поново дозвати да заједничким снагама храм обнове.
И док је Никола са својим присталицама делове храма, уздигнуте високо над земљом, сурвавао, а оне на земљи, у ваздух распршивао, безбожници су из петних жила покушавали да га у томе омету. Али нису успели. На крају су морали да безглаво беже. Бојно боље напустили су са крицима и најгорим погрдама упућеним рушитељима Артемидиног храма.
Али рат између Артемиде и Николе није се ту завршио. У Ликији људи су се још клањали идолима. Под неким дрветом посвећеном Артемиди незнабошци су и даље приређивали паганске обреде. Сазнавши за то, Никола нареди да се Артемидино дрво посече и тај обред искорени.
То је Артемиду страшно разбеснело. И она одлучи да се освети светом Николи. Узевши обличје наизглед побожне жене, она се намери на неке морепловце који су лађицом ишли ка цркви светог Николе. И рече им: “Волела бих да до свеца Божијег са вама стигнем. Молим вас да ово уље принесете његовом храму и да га у мој спомен пошкропите по зидовима цркве.” И кад је то рекла, нестала је.
У том часу морнари видеше другу лађу која им се приближавала. Међу путницима беше и један врло сличан светом Николи. Овај их човек упита: “Шта вам је она жена рекла и шта вам је дала?” Ови му по реду испричају, а он ће им на то: “То је била бестидна Артемида. Баците њено уље у воду и видећете да говорим истину. Они тако учинише. Тек што бацише уље, а насред мора букну велики пламен. А морнари рекоше: “У истину ти си онај који нам се на мору указа и из ђавоље нас замке избави”.

Фељтон је направљен према књизи "Свети Никола, правило вере и српска слава", коју су са благословом српског патријарха Павла и трудом митрополита црногорско-приморског Амфилохија, издале "Светигора" и "новости".

(Наставиће се)