Пише: Новица Пешић

ЖЕНЕ су биле поуздани устанички јатаци, иако је то било скопчано с великим ризиком, јер су окупатори били немилосрдни према њима, као и према члановима њихових породица. Тако је, нпр. аустроугарска обавештајна служба открила жене, које су биле сараднице устаника. Лепосава Неранджић из Куршумлије, удовица српског капетана, примала је Косту Војиновића, Косту Миловановића Пећанца и неке четовође у своју кућу.
Коста Миловановић Пећанац је посебно ценио Тодору из Беле Воде, мајку његовог писара и ађутанта Братимира Милачића. Ова старица је често посећивала чету и знала све њене скривнице. При том је доносила храну, да гладни борци презалогаје. Пећанац је запамтио као изузетно мирну и сталожену жену, духовно необично снажну. “Никада је нисам могао видети невеселу и снуждену као многе мајке. Само нам је говорила да се женски не предамо, да јуначки истрајемо до краја. Она има пет синова, четворица су са војском а један у чети са мном”, забележио је предводник устанка о Тодори Милачић.
Вучко Пантић, четовођа, а извесно време и командант Јастребачког комитског одреда, ратовао је са својом женом Росом Пантић, а у родном селу Лазаревацу имао је јатаке: Кату Танасковић, Марију Радовић, Петкану Арсић, Лјубицу Смиљковић, у Малој Драгуши: Мину Гочманац и Зорку Прибак, а у Великој Драгуши: Лјубицу Јоксимовић.
Жене су у Топличком устанку биле и нарочита комора борцима. Кад год су могле, и то било потребно, снабдевале су их храном. Девојка Даница Мрделић запамћена је по томе што је на договорена места носила четницима хлеб и остале животне намирнице. Седамнаестогодишња Крстина Перуновић из Бериља такође је носила храну устаницима, међу којима је био и њен брат Ђорђе. Јулка и Гроздана из села Кутлова су, по исказу Радослава Трифуновића из истог места, давале намирнице четницима. Перса, жена четовође Јована Јелића, такође је често снабдевала четнике хлебом, као и Јевдока из Трбуња. Вишечлана породица Андрића из Свињишта опскрбљивала је неопходним намирницама четнике Косте Миловановића Пећанца. Дара Поповић, ћерка свештеника Каличанина из Горње Коњуше, даља рођака војводе Петра Бојовића, такође је хранила устанике...
Жене и девојке током Првог светског рата биле су у различитим одредима храбри борци против окупаторске тортуре, утврдио је историчар Добросав Туровић. У југоисточној Србији против бугарске окупације бориле су се: Станка, Даница и Крстина Петровић-Димић из Белог Поља, Ната Огњеновић из Куршумлије, Веселинка Лукић из Доње Коњуше, Ризна Радовић, Роса Пантић, Круна и Негосава Цветковић, Јевросима Младеновић из Лабукова, Милица Михајловић и друге жене из Топлице.
Међу најпознатијим устаницима била је млада учитељица Јелена Шаулић из Гајтана. После бугарске окупације Србије и избијања устанка у Топлици и Јабланици 1917, учитељица Јелена је са својим оцем Перком, који је био већ у поодмаклим годинама, постала борац Гајтанског одреда. Отишла је на планину Радан, прикључила се устаницима, научила како се баца бомба и гађа из пушке и постала један од најхрабријих бораца.
После пропасти устанка у Топлици и Јабланици, Јелена Шаулић је са оцем Перком и групом јабланичких четника напустила Гајтан и отишла у Црну Гору, у родни Шавник. До завршетка Првог светског рата, 1918. године, четовала је са четовођом Бошком Бојовићем, са којим се после рата и венчала. Јелена је била страх и трепет за непријатељеве војнике, жандарме, као и за шпијуне и пљачкаше. Умрла је врло млада, 1921. године. Посмртно је одликована Карађорђевом звездом са мачевима за изузетну храброст.
Једна од активних жена међу топличким устаницима била је и Анђа Шћепановић, звана Пижа Комита из гајтанског засеока Петровца. Од првих дана Пижа је приступила устаницима. У њеној кући повремено је боравио штаб Јабланичког устаничког одреда који су чинили браћа Милинко и Тошко Влаховић.
Штаб поверава Пижи обавештајне и курирске задатке. Носила је пошту у Лебане, Бојник и Медвеђу. Ишла је чак и у Лесковац, одакле је доносила бугарску штампу, шећер, со, кафу и лекове. Кажу да је знала да се преруши у Шопкињу и да Бугарима завара сваки траг. Лукавство јој је више пута спасло главу.
Четници су били сигурни кад су код Пиже или кад су ишли у акцију с њом. За време устаничких борби видала је устаницима ране, склањала их у земунице и шумске пећине.
Тешког рањеника Дојчиновића са Пасјача чувала је три месеца, а да то од њених укућана нико није знао. У покрет је укључила и млађу сестру Стаку, жену Маша Стојовића, познатог топличког четника. Нарочито је вешто крила српске бегунце из бугарских заробљеничких логора. Кад су угушили устанак, Бугари су јој спалили две куће, амбар и салаш, опљачкали сву покретну имовину и отели стоку.


У БОРБЕНИМ РЕДОВИМА
У ПРВИМ јабланичким војним јединицама биле су тридесет и четири жене: Анђелија и Госпава Влаховић из Тулара, Станица Булатовић и Стануша Булатовић-Влаховић из Медведца, Лепосава Обрадовић-Младеновић Белосајка из Драгог Дела, Станојка Момчиловић из Боринца, Даринка Павличић-Ђуровић из Нове Тополе, Јагода Перовић-Поповић и Марта Петровић из Петровца (Лесковац), Ружица Јовановић (Вујисић) Влаховић из Реткоцера, Мила Синадиновић из Штулца, Јелена Шуловић, Руша Сомоловић и Анђа Шћепановић, звана Пижа Комита, из Гајтана, Косара Поповић-Радоњић из Медвеђе, Цвета Петровић-Булајић из Дубраве, Даница, жена четовође Милоша Ђуровића, Милица И. Кујовић из Стубле, Милица Боричић из Секираче, Даница Мрдељић и Милица Беговић из Доброг Дола, Младена П. Младеновић из Петровца (Гајтан), Добрица Перовић из Мискића (Стубла), Милосава Ј. Перовић из Стубле, Вукосава Перовић из Зоровца, Косара Т. Поповић Цаца из Турековца, Дана Ј. Ћурковић из Косанчића, Стана З. Ђорђевић из Доњег Коњувца, Ангелина Крстић-Сретић из Косанчића, Мара Машуловић из Кривог Дрвета, Марија Марковић из Секицола, Плана Гудељевић-Милојевић из Нове Тополе, Дуња Маджар из Новог Села, Обренија М. Чичић из Реткоцера и Младена Јовић из Бачевине...
(Наставиће се)