Пише: Будимир Поточан
ПРЕМА делимично објављеној Мининој преписци могу се јасно реконструисати породичне прилике после Вукове смрти. Мина је одгајала сина Јанка у Бечу и бринула о остарелој мајци која је и сама све више побољевала. Димитрије, као једини Вуков мушки наследник, био је, као инжењеријски капетан и професор фортификације у Србији на добро плаћеном официрском положају. Осим тога, он се после очеве смрти старао о имању "Лагатор" код Лознице од 70 јутара земље, као и о поседу у Тршићу. Заједно са сестром располагао је правима на објављивање свих очевих књижевних дела.
Упркос свему томе, Вуков јединац није престајао да живи раскалашним животом.
НЕДУГО после очеве смрти, 1865. године, у новинама је објавио оглас да продаје имање "Лагатор". Приликом доласка у Беч, угледни лекар др Карло Пацек, као пријатељ породице, указао је Мини на недопустиву Димитријеву намеру. У писму брату она свим силама настоји да га уразуми:
"Деветог овог месеца био је код нас др Карло Пацек... Пошто ме је упитао да ли читам 'Београдске новине', ја сам му на то одречно одговорила, рекао ми је да си ти у њима недавно објавио намеру да продаш 'Лагатор' (путем једне јавне дражбе) и тиме позиваш евентуалне купце. Извргао је оштрој критици твој поступак. Упитао ме је да ли ја знам колики ти приход сада имаш, и како сам и на то морала одречно да одговорим, јер у ствари ништа не знам, рекао је да имаш око или више од 1.900 форинти у сребру, од чега би могао не само врло добро да живиш, већ и да нешто учиниш за своју мајку, а да се сам ничега не лишиш. Стога је неодговорно да сада без икакве потребе продајеш 'Лагатор', који је отац добио на дар од кнеза Милоша, да једном остане његовом потомству као завештање. Неопростиво је што си имање већ оптеретио са 700 дуката, уместо да си се потрудио да напрегнеш све своје снаге за његово одржање. И са њему својственим тоном и њему карактеристичном строгошћу расветлио је твој начин живота, који стално исцрпљује твоје финансије и који ће те довести до пропасти. На крају се још једном вратио на то да би твоја дужност била да 'Лагатор', који је, како је он оштро нагласио, кнез Милош поклонио твом оцу, задржиш из пијетета према обојици - тако нешто се не добија двапут - и независно од пијетета било би глупо и лакомислено отуђити га..."
СЕСТРА, готово очајнички, објашњава даље разлоге не би ли га спречила да учини оно за шта слути да га води у пропаст:
"Сасвим независно од тога што радиш против очеве воље, не могу по својој савести да одобрим то што продајеш 'Лагатор', и то ради тебе самог. Јер по мом мишљењу, овим извлачиш самом себи тле испод ногу... 'Лагатор' храни у свим приликама свога газду; ако га отуђиш, изгубио си свако упориште и тиме сваки углед. Ти си додуше себи купио кућу у Београду, али мала кућа није спомена вредна, док те је 'Лагатор' уздигао до земљопоседника... И ја верујем и са сигурношћу могу прихватити да су само ови разлози, а тиме само твоје добро и твоја корист, могли да племенитог оца наведу да у својој последњој вољи нареди у погледу 'Лагатора' да га никада не смеш продати. Он је довољно упознао твоју лакомисленост у погледу новчаних издатака. Он је предвидео до чега би могло да дође ако ти наслеђе безусловно падне у руке."
(Наставиће се)