Пише: Перо Симић
ПОРЕД Косте Новаковића, Симе Марковића, Владимира Чопића, Акифа Шеремета и Јована Малишића, Тито је 1939. директно учествовао и у трагичним судбинама Радомира Вујовића, Симе Миљуша, Вилима Хорваја и Јанка Јовановића. Сва четворица Југословена су, исто као и петорица њихових претходника, у Москви осуђени на смрт и стрељани истог дана, 19. априла 1939, управо када је у главни град СССР-а стигао извештај да им је Тито пресудио, проглашавајући их ”фракцијским и антипартиским елементима” и искључујући их из КПЈ. У ”протоколима смрти” ових невиних људи који се чувају у седмом фонду Централног архива Министарства безбедности Руске Федерације у Москви, забележено је :
”ЛИХТ, ФРАНЦ ДИМИТРИЈЕВИЋ, јесте ВУЈОВИЋ РАДЕ, рођен 1895. године у Пожаревцу (Југославија), Србин. Члан од 1919. године, био помоћник уредника у Коминтерни до отказа 1937. године. У моменту хапшења радио у 'Издавачкој литератури' на страним језицима и у Савезном радио-комитету. Живео на адреси: Московска област, Раменско, Иљинска, ул. Интернационална бр. 10.
Ухапшен 20. новембра 1938. године. Војни колегијум Врховног суда СССР осудио га 19. априла 1939. године на смрт стрељањем. Пресуда извршена 19. априла 1939. године. Рехабилитован 10. јуна 1958. године.
КУБУРИЋ, ИЛИЈА ГЕОРГИЈЕВИЋ, јесте СИМА МИЛЈУШ, рођен 1894. године у селу Лушица-Паланка, срез Сански Мост (Босна), Србин. Образовање академско (завршио Правни факултет у Загребу), члан Социјалдемократске партије до 1919. године, од 1919. члан КПЈ до дана хапшења. У тренутку хапшења био предавач на Лењинској школи и уредник издавачког предузећа “Страни радник”. Живео на адреси: Москва, Гогољев булевар бр. 14, стан 59.
Ухапшен 19. јула 1938. године. Војни колегијум Врховног суда СССР осудио га 19. априла 1939. године на смрт стрељањем. Пресуда извршена 19. априла 1939. године. Рехабилитован 10. јуна 1958. године.
БЕЛИЋ МИЛАН је ХОРВАЈ ВИЛХЕЛМ или ШВАРЦМАН СТЕПАН АНТОНОВИЋ, рођен 1901. у Белој Цркви, Немац. Члан КП Румуније од 1922. до 1923. године, од 1923. до 1938. године члан КПЈ. До хапшења радио као контролни уредник при издавачком предузећу ”Страни радник” у Москви. Живео на адреси: Москва, Гогољев булевар бр. 14, стан 49.
Ухапшен 3. новембра 1938. године. Војни колегијум Врховног суда СССР осудио га 19. априла 1939. године на смрт стрељањем. Пресуда извршена 19. априла 1939. године. Рехабилитован 10. јуна 1958. године.
ДРЕНОВСКИ, ДУШАН ПАВЛОВИЋ, јесте ЈОВАНОВИЋ, ЈАНКО ПАВЛОВИЋ, или ДАСКАЛ, ИВАН ИВАНОВИЋ, рођен 1901. године у селу Равне, срез Богатић, град Шабац (Србија), Србин. Педагог, образовање академско (завршио Високу педагошку школу у Београду), члан КПЈ од 1922. године. У моменту хапшења био референт Коминтерне. Живео на адреси: Москва, ул. Горког бр. 26, стан 153, хотел ”Лукс”.
Ухапшен 3. новембра 1938. године. Војни колегијум Врховног суда СССР осудио га 19. априла 1939. године на смрт стрељањем. Пресуда извршена 19. априла 1939. године. Рехабилитован 10. јуна 1958. године.”
ЛИКВИДАЦИЈЕ најмање 500 Југословена, који су побијени у Совјетском Савезу у време док се он борио да га Москва постави за лидера КПЈ, Тито је годинама називао ”оздрављењем партије”, али је своју улогу у њиховим смакнућима до краја живота помно скривао.
О свему томе све до Титове смрти ништа нису знали чак ни његови најближи сарадници!
Напротив, они су све време веровали у оно што им је Тито упорно говорио: да је генерални секретар ЦККПЈ постао још 1937, а не 1940, када се то стварно десило, када је Титов пријатељ, совјетски обавештајац Јосип Копинич, успео да из трке за новог вођу КПЈ избаци Титовог главног конкурента, црногорског комунисту Петка Милетића. Он је, како стоји у његовим личним досијеима и у Централном партијском архиву и у Централном архиву Министарства безбедности Руске Федерације, ухапшен у Москви јануара 1940.
     Према подацима Централног архива руског Министарства безбедности 21. септембра те године ”осуђен је на 8 година поправно-радног логора”, а према једном документу Главног војног тужилаштва у Москви, који је писцу ових редова стављен на располагање, Милетић је ”умро 27. јануара 1943. за време издржавања казне”.
(Наставиће се)