Пише: Перо Симић
УЗ стотине знаних и незнаних људи тада су из КПЈ избачени и многи оснивачи и водећи функционери ове партије. Од Косте Новаковића, Симе Марковића, Владимира Чопића и Акифа Шеремета до Јована Малишића и низа других.
Лични досијеи ових људи, који су аутору овог фељтона стављени на располагање у Централном архиву Министарства безбедности Руске Федерације показују да су сви они у Москви осуђени на смрт и стрељани 19. априла 1939, управо онда када је у совјетску престоницу стигла пресуда коју им је Тито изрекао. И све их он, због тога, носи на својој души. Ево како изгледају ”протоколи смрти” ових невиних људи, који се сада први пут предочавају јавности:

ДРАГАЧЕВАЦ (Драгочевац), Петар Петровић, или НОВАКОВИЋ, Коста, рођен 1891. (1886) у Чачку (Чехословачка, тако у оригиналу уместо Србија), Србин. Образовање академско (завршио Факултет природних наука у Београду, 1913. године), члан Социјалдемократске партије од 1907. до 1919. године, члан КПЈ од 1919. до 1927. године, члан КП(б) 1927-1928. године, од 1928. године члан Комунистичке партије Немачке, искључен 1932. године због фракционашке делатности. У тренутку хапшења био помоћни радник Петнаесте литографије, живео у Москви, ул. Пехотнаја бр. 24, стан 1.
Ухапшен 19. јула 1938. године. Војни колегијум Врховног суда СССР осудио га 19. априла 1939. године на смрт стрељањем. Пресуда извршена 19. априла 1939. године. Рехабилитован 10. јуна 1958. године.
МАРКОВИЋ Сима Милошевић, рођен 1888. године у Крагујевцу (Србија), Србин. До револуције (1917) био професор Београдског универзитета на катедри за математику и физику, доктор математичких наука. У тренутку хапшења био старији научни сарадник, професор Филозофског института Академије наука СССР. Члан Српске социјалдемократске партије 1907-1919. године, од 1919. године члан КПЈ.
Живео на адреси: Москва, ул. Горког бр. 36, стан 23. Ухапшен 20. јула 1938. године. Војни колегијум Врховног суда СССР осудио га 19. априла 1939. године на смрт стрељањем. Пресуда извршена 19. априла 1939. године. Рехабилитован 10. јуна 1958. године.
ЧОПИЋ, Владимир Ивановић је СЕНјКО, ГЕОРГ, ВИНТЕР, рођен 1891. године у граду Сењ (Југославија), Хрват. Од 1912. године члан буржоаско-националистичке организације ”Млада Хрватска”, члан КПЈ од 1919. године, године 1914. завршио Правни факултет Загребачког универзитета. Од 1924. до 1929. године ради у ИККИ, године 1930-1931. ради у Чехословачкој као руководилац организационог одељења ИККИ, а 1932-1935. године у Секретаријату ИККИ. Године 1932. завршава Војну академију РККА (Радничко-сељачке Црвене армије) у Фрунзеу, 1937-1938. године био на служби у републиканској армији Шпаније као комесар и командант бригаде. Живео на адреси: Москва, хотел ”Лукс”.
Ухапшен 3. новембра 1938. године. Војни колегијум Врховног суда СССР осудио га 19. априла 1939. године на смрт стрељањем. Пресуда извршена 19. априла 1939. године. Рехабилитован 10. јуна 1958. године.
БЕРГЕР, КАРЛ ЈОСИФОВИЋ је ШЕРЕМЕТ АКИФ АМЕДОВИЋ, рођен 1899. године у Кладњу (Босна), Хрват. Од 1919. године члан КПЈ, искључен из КПЈ 1932. године због троцкистичке делатности, године 1921. завршио Педагошки факултет Загребачког универзитета, без одређеног занимања. У моменту хапшења на служби у Коминтерни. Живео на адреси: стамбена зграда ”Одмор Лењинграђанке” бр. 4, пошта Зеленбор.
У 1932. години ухапсио га ОГПУ (Заједничка државна политичка управа, тадашња совјетска тајна полиција) због фракционашке делатности у Москви и послат је у Алма Ату на три године. Поново ухапшен 19. јула 1938. године. Војни колегијум Врховног суда СССР осудио га 19. априла 1939. године на смрт стрељањем. Пресуда извршена 19. априла 1939. године. Рехабилитован 10. јуна 1958. године.
МАРТИНОВИЋ (МАЛИШИЋ-МОЛШИЋ), ИВАН (ЈОВАН) ПАВЛОВИЋ, рођен 1902. године у Даниловграду (Црна Гора), Црногорац. Године 1927. завршио Војну политичку академију РККА Толмачева у Лењинграду, од 1931. до 1932. године радио као секретар партијског комитета фабрике ”Нова зора”, од 1936. до 1937. године руководилац на катедри за филозофију у Инжењерско-техничкој академији за везу у Москви. Члан КПЈ од 1918. године, члан СКП(б) од 1924. године. У моменту хапшења налазио се у Кадровском одељењу Коминтерне. Живео на адреси: Москва, ул. Бољшаја Серпуховка бр. 34, стан 194.
Ухапшен 17. новембра 1938. године. Војни колегијум Врховног суда СССР осудио га 19. априла 1939. године на смрт стрељањем. Пресуда извршена 19. априла 1939. године. Рехабилитован 10. јуна 1958. године.”
(Наставиће се)