Пише: Перо Симић
И КАД је стекао поверење агената НКВД у Коминтерни, Тито је наставио присну сарадњу са резидентима Стаљинове тајне полиције у Москви. О томе речито говоре два документа која је јула и августа 1936. репресивним органима совјетског режима предао о свом старом партијском другу, бившем секретару ЦККПЈ, загребачком новинару Ђури Цвијићу, коме је Тито најоштрије замерао што ”мисли да је само он способан да буде на челу партије”.
Први документ, својеручно писан на руском језику, Тито је 21. јула 1936. упутио Интернационалној контролној комисији ИККИ, Извршног комитета Комунистичке интернационале, односно Коминтерне. Називајући Цвијића његовим илегалним именом Крешић, Тито у свом ”извештају” о овом функционеру КПЈ каже:
”По питању друга Крешића могу да кажем следеће: пред мој одлазак у СССР 1935. године, у разговору са друговима из Бироа ЦК, а нарочито са другом Горкићем (Јосипом Чижинским), сложили смо се да је Крешића потребно скинути са рада по линији КПЈ; да је потребно утицати на њега и помоћи му да отклони своје недостатке. По доласку у СССР заједно са другом Сењком, представником КПЈ при ИККИ, поступили смо у том духу. Крешић је учествовао на седници партијског актива (у Москви). Добио је неке задатке и савесно их испунио. На ВИИ Конгресу КИ друг Горкић… (нејасан завршетак реченице). Делегација КПЈ на ВИИ конгресу КИ донела је одлуку да он може да учествује и на седници делегације. При разматрању његових ранијих грешака и коначној одлуци о његовој ствари, он је поново направио ружан испад против једног члана делегације, друга Горкића. Он је инсистирао на следећој ствари - да је за то што је његова жена искључена из партије, и што је и он сам добио укор - крив само Горкић који га прогони. На основу таквог понашања Крешића, делегација је донела одлуку да се он одстрани и са седнице и од сваког рада у КПЈ привремено.
ЗА време боравка делегације у Москви, друг Крешић је редовно посећивао делегата друга Жељезара (члана ЦККПЈ Ивана Марића). Утицао је на њега, што је резултирало опозиционим расположењем друга Жељезара против руководства. Друг Жељезар је под његовим утицајем написао и у Одељење за кадрове упутио један текст - оптужбу против руководства КПЈ. Из ове чињенице се види да друг Крешић још није отклонио своје недостатке и да би његова мржња према неким члановима руководства могла да доведе до групне борбе чим би имао на кога да се ослони.
После искључења друга Крешића од југословенских питања, не види се да он има намеру да се бави обрађивањем појединаца или групе, али има лошу особину да понекад шири разне гласине. Није познато како он сазнаје неке ствари, као на пример о доласку Шмита (члана ЦККПЈ Благоја Паровића) итд.
По мом мишљењу, друг Крешић још није заслужио да се прекине његово посматрање. Он има болесну амбицију и мисли да је само он способан да буде на челу партије. Да, он је способан и политички врло поткован, али бољшевички није раскрстио са наслеђем ситнобуржоаских недостатака. Треба га спасти за партију. За њега треба пронаћи одговарајуће задатке у другим условима.
21. ВИИ 1936.
Ф. Валтер
члан ЦККПЈ

П. С. Друг Крешић је у мом присуству изјавио да он у то руководство партије нема поверења.”
Четрдесетак дана касније, 31. августа 1936, Тито агентима НКВД опет упире прстом на конкурента у борби за шефа КПЈ. Документ је откуцан на писаћој машини, на руском језику, а носи наслов ”Стенограм података које је о члановима ЦК(КПЈ) и кандидатима за чланове дао друг Валтер”. У горњем левом углу стенограма на писаћој машини, на руском језику, укуцана је шифрована ознака ”24”, а иза ње уписано ”10487/3 нт, 31/ВИИИ 36.”
У ОВОМ документу Тито о Ђури Цвијићу каже:
”КРЕШИЋ - бивши члан ЦК и секретар партије. Политички и теоретски добро поткован. За време отвореног писма Коминтерне 1928. године (члановима КПЈ) био је један од првих који се сагласио са тим писмом. Касније, на раду у Бечу (за совјетску телеграфску агенцију ТАСС) био је у сукобу са Бироом ЦК због искључења његове жене и казни које је добио од ИКК (Извршни комитет Коминтерне). На заседању Конгреса (Коминтерне) 1935. године, делегација КПЈ је разматрала његов случај и будући да је показивао елементе фракционаштва и иступио против члана ЦК друга Горкића, делегација га је искључила из рада КПЈ.
Понашање друга Крешића у Москви (1934-1935) било је коректно. Није било испољавања елемената фракционаштва. После одлуке делегације која се односи на његов случај, друг Крешић почиње да испољава елементе групашења, што се огледа у ширењу разних гласина о раду руководства и о стању партије у земљи, мада он и није био у тесној вези с партијом. Такве гласине он шири међу (југословенским) емигрантима, као што су Браун (Едо Кунштек), Вебер и др. На питање друга Валтера које му је недавно упућено, шта мисли о ЦК и целом руководству, као и појединим личностима, друг Крешић је одговорио да он у такав ЦК нема поверења, а да друга Горкића сматра кривцем за све недаће КПЈ које су је снашле у последње време. То значи да се он лично врло непријатељски односи према другу Горкићу. Искључивање његове жене (из КПЈ) послужило је као повод за његово повлачење из ЦК. Одлучено је да буде послат овамо. Тада је он, мимо одлуке ЦК, послао своју жену у земљу, да би се она тамо показала радом, будући да је о томе имао своје лично мишљење.
До 1935. године активно је учествовао у раду партије. Давали су му понешто да пише, био је на линији југословенске партије.
Сматрам да се није отарасио својих фракционашких ставова.”
Годину и по дана касније, фебруара 1938, Ђуро Цвијић је ухапшен у Москви, где је наредног месеца осуђен на смрт.
(Наставиће се)