Пише: Перо Симић
ЧЕТВРТОГ марта 1935. Тито је агентима НКВД-а оцрнио и свог колегу, члана најужег руководства КПЈ, црногорског комунисту Адолфа Мука, чије је илегално име било Леви. Изнад овог документа, куцаног на писаћој машини, на руском језику, уписана је шифрована ознака ” - 4 - ”, а на левој маргини првог пасуса мастилом је, такође на руском, исписана напомена: ”Разговор с д(ругом) Брозом 4/ИИИ 35.”
Овај документ, који се сада први пут предочава јавности, посебно је важан и због тога што на најаутентичнији начин открива како је Тито стварно стицао поверење НКВД-а. Сведочи и којим се средствима он при том служио, а открива и технологију његових ”разговора” са шпијунима Стаљинове тајне полиције у Коминтерни и чињеницу да је он већ тада, чим је дошао у Москву, радио о глави генералном секретару ЦККПЈ Јосипу Чижинском, који га је управо тих дана топло препоручио за рад у Коминтерни.
Титов партнер овог пута био је само Јакубович, који је у номенклатури НКВД-а био изнад Ивана Караиванова Шпинера:
”Леви, право име не памтим - члан Политбироа (ЦККПЈ), конобар у кафеу (Мук није био конобар). Раније је био директор у неком ресторану. Радио је у једној партијској организацији у Црној Гори, у граду Котор. Тад је радио добро, у време када партија није имала везу са земљом (1936-1938) руководио је организацијом. Код њега се осећа нека неконспиративност. Он је држао састанке (са члановима КП) у свом стану, што је било врло неконспиративно. Свеједно, нико није био проваљен. У опхођењу с људима овако поступа: с нижима је строг, а с вишим понизан. Има тога у њему. То су код њега остаци буржоаског понашања. Нјегов материјални положај није лош, његова жена има новца. Она има дућан. (Ни овај податак није тачан, јер је Мук био чиновник, а не трговац).
ЈАКУБОВИЧ: - Како члан Политбироа може да се бави трговином? То није прикладно.
- Питајте Шмита (члан ЦККПЈ Благоје Паровић), и ја мислим да не приличи, но ЦК је био дужан да га кооптира у време када сам и ја постао члан. Али, ЦК је руководила следећа ситуација: од 1932-1933. људи су се с неповерењем односили према организацији, мислили су да у ЦК седе провокатори, јер је било много провала. Да би се стекло поверење према организацији, требало је привући такве људе који би били популарни код радника и сељака, а он је био веома популаран међу радницима у Црној Гори. Он користи поверење радника и ситних сељака. Сада је он у Бечу. Незадовољан је што су га сада кооптирали (у ЦККПЈ). Мисли да би био кориснији на раду у земљи, где би живео легално.
Јакубович: - Да ли сте у Политбироу или на неком другом месту разматрали то што се он све време бавио трговином?
- Не, нисмо разматрали.
Јакубович: - Како у ЦК може да буде човек који се бави трговином, да ли је о томе неко размишљао?
- Ја сам тек у последње време почео да размишљам о томе и да разговарам с неким друговима. То није била само моја мисао, већ и Шмитова.
Јакубович: - А ко га је препоручио за члана?
- Мислим, Горкић (Јосип Чижински, лидер ЦККПЈ), јер га зна као радника на партијском раду и знао је да он активно ради.
Јакубович: - А да ли је Горкић знао да се он бави трговином?
- Мислим да он то није знао.
Јакубович: - Како се сазнало да се бави трговином?
- САМ је рекао да се његова жена бави трговином, да има материјална средства за живот… (нечитка реченица која не може да се дешифрује). Био је ухапшен у време диктатуре (у Југославији 1929-1934) на два месеца, на осам месеци, али у затвору није био. Шмит треба да зна боље о томе.
Јакубович: - Треба се пресабрати у односу на тог друга. Како да у партији не постоји одредба да се чланови не могу бавити трговином. У Политбиро обично улазе професионални револуционари, у првом реду радници. А да Политбиро препоручује трговце - не приличи. Друго је ако трговца могу користити негде у организацији за конспиративне људе. А партија не може да се састоји од трговаца, нарочито не треба да их има у руководству. Да ли остали чланови Политбироа и ЦК знају да је он трговац?
- Мислим да други нису знали. Пред мој пут овамо (у Москву), он ми је то сâм рекао. Оскар комсомолац (члан ЦККПЈ Карел Худомаљ) ми је рекао, да мисли да га није требало предложити у чланство, да су нама потребни радници, а да је то раније знао, такође би рекао да то није у реду. И ја се слажем да то није у реду.
Јакубович: - Какав ауторитет он може да има пред радничком класом кад је он трговац? То није ауторитет за радника. За њега је у првом реду ауторитет ако му је лидер радник.
Он је неколико пута хапшен, али није дуго седео у затвору. У Москви никада није био. У партији је вероватно од 1919. године.”
ГОДИНУ и по дана касније, 31. августа 1936, Тито је шефовима агентуре НКВД-а у Коминтерни доставио још једну ”карактеристику” о Адолфу Муку Левију. Изнад првог реда овог документа, откуцаног на писаћој машини, на руском језику, укуцана је и подвучена назнака, ”Чланови Политбироа”, а на крају је мастилом, на руском језику, исписана напомена: ”Подаци друга Валтера од 31/ВИИИ 36.”
Тон је био још резолутнији: ”ЛЕВИ. Друг Леви је у земљи (у Црној Гори) где ради, веома познат и популаран. Као члан ПБ показао се недозрелим за своје функције. Политички није сазрео. По ранијем мерилу рада био је добар радник, али за услове обављања задатака у ПБ - није одговарајући. Врло је предан, добар друг, али политички није изграђен. Знам да је дозволио да се догоде грешке јер није могао да се оријентише. Значи да он нема политичку перспективу.
Друг Леви има такву особину да се према лицима на вишем положају односи снисходљиво, а лицима на нижем положају воли да командује.
Политички се он ипак развија, без обзира на своје поодмакле године. Што се тиче породичног живота, може да послужи као пример многим друговима. У земљи је боравио много пута.”
Неколико дана после Валтеровог саопштавања ”података” о овом високом функционеру КПЈ Адолф Мук је на састанку ЦККПЈ критиковао тек окончан први велики монтирани процес у Москви на коме је Стаљин осудио на смрт петнаестак својих опонената. Наредне 1937. Тито ће овог човека прогласити ”политичким хохштаплером” и ”за свагда га искључити из редова Комунистичке партије”. И јавно га жигосати што се ”за вријеме процеса против троцкистичких бандита у Москви 1936. године” усудио да говори како ће ”стријељање тих људи нама само шкодити”.
У марту 1943, Мука су стрељали италијански фашисти.
(Наставља се)