ЈЕДАН од најистакнутијих устаничких јунака, Карађорђев барјактар и устанички старешина Танаско Рајић је рођен 1756. године у селу Страгарима које се налази на североисточној страни Рудника недалеко од пута Топола - Крагујевац.

Село красе река Јасеница, лугови, ливаде, баште, њиве и воћњаци који су као цветови разасути поред дивних шумадијских кућа и многобројних господарских зграда.

Сада је то лепо и уређено село, права мала варошица.

У време које је претходило Првом српском устанку, Страгари су по броју становника били мало село - једва педесетак кућа зараслих у густе храстове шуме. Куће су биле малене од брвана или набоја, покривене шиндром или кровином, а ређе каменим плочама, а уз куће су били вајати, млекари, салаши и качаре од брвана.

Око кућа на крчевинама простирали су се воћњаци, њиве и ливаде. Сеоске куће су биле распоређене са једне и друге стране реке.

ЈЕДНА од најстаријих фамилија у селу су били Рајићи. Било их је више кућа које су живеле у задругама, али их је било и појдиначних, као што је био случај са Танасковим оцем, који се оделио од своје браће, отишао на крчевину и тамо подигао велику кућу брвнару као и остале господарске зграде.

Танаскови родитељи су имали више деце, међу којима је по мушкој линији он био најстарији.

Већ као дете, Танаско је стекао своје другове у комшилуку, а највише се дружио са Стеваном Рајаковићем и Милованом Ђурићем, а касније и доста млађим од себе Јанићијем Ђурићем, који ће учествовати у припремама Првог српског устанка.

Играли су се као и друга деца тога времена ује, клиса, тутумиша, али им је најмилија игра била борба Турака и хајдука.

На ово је Танаско свакако највише био инспирисан тиме што му је мајка певала јуначке народне песме, као и то што му је отац често гудио уз гусле и певао јуначке народне песме, међу којима је било и оних о хајдуцима.

Много је волео свога оца, помагао му у разним пољопривредним радовима и са њим ишао на пијаце у Рудник и Тополу где су продавали вино, ракију и разне пољопривредне производе.

Танаску је отац рано умро, па је читава брига око домаћинства и издржавања породице пала на њега. Сада већ одрастао, он је веома вредно радио и уз помоћ мајке, браће и сестара гајио доста стоке која је у то време имала добру прођу на аустријском тржишту и добро обрађивао њиве, виноград и воћњаке, па је његова кућа била једна од водећих у селу.

Када се оформио као зрео човек, Танаско је био висок и наочит. Живахан, плаховит, окретан, косе и очију тамномрке боје, великих и тамних бркова.

Рано се оженио и имао доста деце.

УБРЗО после пропасти Кочине крајине и повлачења Аустријанаца и српских добровољаца преко Саве и Дунава 1789. године, Аустрија као да доби нови полет. Она прикупи нову војску и са српским добровољцима опет нагрну преко Саве и Дунава.

У одсуству Коче Анђелковића, српске добровољце у Поморављу и Јасеници сада почеше да окупљају Радич Петровић и Карађорђе Петровић, који се појави и у Страгарима. Карађорђе прво позва у строј добровољце из минулих аустријско-турских ратова и Кочине крајине, који су из ових ратова донели кућама оружје.

Карађорђе се распита и за Танасковог оца који је био један од ових добровољаца, па чувши да је он умро, упита Танаска да ли би он заменио оца. Танаско се двоумио, био је већ ожењен, имао децу, а и летина је била добро понела, али чувши да се и његов добар друг из детињства Милован Ђурић определио за добровољце, одлучи се да и он пође.

Они се са Карађорђем упутише низ Јасеницу да и даље окупљају добровољце, где им се у Глибовцу придружи и Станоје Главаш, касније познати хајдучки харамбаша. Када Карађорђе окупи одговарајући број добровољаца, окретоше према Шаторњи, где се оформи Радичев добровољачки одред.

Са окупљеним српским добровољцима Радич и Карађорђе ударише на Рудник чију тврђаву освојише на препад. Овде Радич успостави своју базу и заједно са Карађорђем поче даље окупљати добровољце у долинама Груже и Деспотовице.

(Наставиће се)