КРИВОКАПИЋ: Зашто Удба није одредила већу групу да с Калабићем крене у потрагу за Дражом?

НЕШИЋ: Нисмо знали... Мислили смо да се Дража крије с двојицом или тројицом, петорицом највише.

Кривокапић: Ви сте напољу, а Калабић у кући с Дражом?

НЕШИЋ: То су били најтежи моменти. Унутра је и потпуковник Васиљевић, предратни капетан, командант Романијског четничког корпуса. Причао нам је Лазаревић, нарочито је Васиљевић био неповерљив. Све му је то било сумњиво. Калабић је говорио да је у Србији јака организација... Дража се, ипак, колебао. Тек на Калабићев наговор да иде, да га Србија чека, Дража је засузио и рекао:
„Никола, ја сам теби увек веровао, никада нисам ни сумњао да нећеш доћи по мене...“
Тада су се Дража и Калабић пољубили. То је био моменат кад се свашта могло догодити. Чак и издајник Калабићевог калибра може у таквом моменту да се поколеба... Калабић није, јер и сам више није веровао. Видео је да организација уопште не постоји, да Дража нема ни радио-станицу, нити икакву везу. Свега 20 четника и ништа више. Шта ће с њима?

Кривокапић: Колико дана сте ту провели, с Дражом?

НЕШИЋ: Два дана...

Кривокапић: И креће „четнички поход“ на Србију?

НЕШИЋ: План је да група Дражиних четника демонстративно нападне станицу милиције у Добруну, да бисмо с Дражом могли да пређемо пут Вишеград - Добрун. Друга група Дражиних четника иде с нама: Српко Меденица, Гајић, Ковач...
Стегла зима, пао снег, газимо по тим врлетима, по беспућу, све смрзнуто, слаба она четничка одела, хладно... А и у души хладно.

Кривокапић: Ко је од вас најближе уз Дражу?

НЕШИЋ: Кад смо кретали, Калабић је - показујући на Раденка Мандића и мене - рекао Дражи:
„Ево ти моји пратиоци! Кад су мене довели довде, довешће и тебе до Србије!...“
Тако смо Раденко Мандић и ја постали Дражини лични пратиоци.

Кривокапић: Како се односите према Дражи?

НЕШИЋ: Пажљиво, врло пажљиво, као верни пратиоци. Уосталом, Дража је врховни командант!... Стално га упозоравамо: пазите овде, господине генерале; пазите на ово, на оно... То је на Дражу, изгледа, оставило утисак. И једном, идемо у колони, Дража каже Мандићу и мени:
„Вама двојици припада Карађорђева звезда, ви сте то заслужили бригом и оданошћу према мени! Кад победимо, ја ћу то имати у виду...“
Сетим се мог оца, он је донео Карађорђеву звезду из првог рата, никако није признавао моје ордење, стално је говорио:
„Ви нисте били регуларна војска, није то исто...“
И мислим: штета, што Дража нема код себе те Карађорђеве звезде, да покажем оцу, неће ми веровати.

Кривокапић: Какав је ваш план, кад треба да почне операција хватања Драже?

НЕШИЋ: Обрачун треба да почне кад падне команда:
„Учо, стани!“
Напред је ишао наш друг Уча Крстић. Међутим, ту нам се десио малер. Кретали смо се у колони, по двоје, и настојали да се убацујемо четницима иза леђа, да буде два њихова па два наша, и тако редом... Напред су ишли четници Гајић и Српко Меденица, иза њих наши Чиклован и Уча Крстић; на команду: „Учо, стани“, Чиклован треба да пуца на Гајића, Уча на Меденицу, а ја на потпуковника Васиљевића. Али Дража се уморио и он непредвиђено каже да станемо.
То се пренело у колони, настане колебање, и Чиклован, уместо машинком, он из пиштоља... И Гајић побегне. Уча припуца, али и Српко Меденица збрише. Чујем пуцњаву, рафал, заједно смо били Мандић, Дража, Васиљевић и ја. Настао хаос, паника... Све је висило о концу. Васиљевић, видим, припео се уз једну косину, одшрафио бомбу, побиће нас... Залетим се за њим, извадим парабелум, сручим га. А Мандић оборио Дражу на земљу. Ови позади немају појма каква је пометња, не знају ни како је ухваћен Дража. Сиђем према Мандићу и Дражи, кад онај Ковач, пратилац Дражин од 1941, полетео право на Мандића. Убио би га. Опалим, падне и Ковач.

Кривокапић: Схвата ли Дража шта се догађа?
НЕШИЋ: У почетку, не. Причао је касније, да је кад смо Мандић и ја легли преко њега помислио: ово су пратиоци, легоше на мене да ме чувају.

Кривокапић: А после, кад сте му ставили лисице?

НЕШИЋ: Јасно му је, наравно... Раденко Мандић је Дражи ставио лисице на руке. Прича се да је Дража рекао: „Браћо Срби...“, и шта ја знам. То није тачно. Дража је био потпуно изгубљен, у шоку. Колико се сећам, мислим да је Мандићу и мени уплашено рекао: „Немојте, ја сам сироче...“

Кривокапић: Где водите Дражу?

НЕШИЋ: Уђемо у једну кућу на путу између Вишеграда и Добруна. Уча Крстић је пошао у Добрун, да телефоном обавести наш штаб у Вишеграду... Стигао је генерал Јово Капичић, он је знао за акцију, био је с војском тамо. Убацили смо Дражу у „марицу“, и с њим у Београд. Сместили смо га у Крцунову канцеларију, донели му ракије, нешто је и појео с нама.
Прво је јављено Крцуну, био је у Новом Саду. Стигао је за 36 минута, по оном путу... И Крцун, с врата:
„Добро дошао, Дражо... Знаш ли ко сам?“
„Знам“, одговорио је Дража, „ти си Слободан Пенезић...“
Препознао га.
Већ је био стигао Александар Ранковић... Ранковић је, мислим, одмах јавио и Титу. Тито се налазио у посети Пољској.

Кривокапић: Тито је инсистирао на хватању Драже?

НЕШИЋ: Не, то не знам... Знам да су инсистирали Крцун и Ран­ковић. И да су били веома задовољни што о хватању Драже могу да јаве Титу. Овако, као неки поклон Титу, стекао се утисак.
Кад се Тито обратио пољском народу, казао је да код нас постоји издајнички покрет с Дражом Михаиловићем, али да он гарантује да ће Дража убрзо бити ухваћен... А Тито је знао, да смо Дражу већ имали.

Кривокапић: Кад је објављено, званично?

НЕШИЋ: После десет дана, Ранковић је 24. марта 1946. дао изјаву у Скупштини. Рекао је: "Ја сам данас у могућности, другови и другарице, да пред вама изјавим да је издајник Дража Михаиловић од 13. овог месеца у рукама органа народне власти."

ИЗНЕНАЂЕНИ СТАЛЈИН
- ДРАЖА Михаиловић био је ухваћен за време Титовог боравка у Пољској - записао је Владимир Дедијер. - О томе га је обавестио Ранковић. Тито је позвао специјалним телефоном Стаљина и саопштио му ову вест. Стаљин је, по Титовом причању, примио ово саопштење веома хладно. Одмах је наредио да се у Београду спроведе истрага и утврди како то да совјетска војна обавештајна служба није ништа знала о припремама и хватању Михаиловића.

ДОШТАМПАН ТИРАЖ
КНЈИГА Боре Кривокапића "Бес/коначни Тито (и Крлежине 'масне лажи')", коју су објавиле "Новости" у тиражу од 20.000 примерака, распродата је за само пет дана. Због огромног интересовања читалаца, доштампано је још 10.000 примерака. Из ове књиге преносимо шире изводе.
(Наставиће се)