ЂОРЂЕ Нешић (1924-1992), Београд. Као седамнаестогодишњак отишао у партизане. Обавештајни официр Друге пролетерске бригаде. Шеф Озне за Стари град 1944. Шеф специјалног потерног одељења Удбе, "задужен за банду - четнике, недићевце, љотићевце". Ловац на Дражу Михаиловића. Народни херој.

Кривокапић: Кад је формиран штаб за хватање Драже Михаиловића?

НЕШИЋ: Није постојао штаб. Хватање Драже, то је идеја и замисао лично Слободана Пенезића Крцуна. Он је био начелник ОЗН-е за Србију; онда смо још били под Народном одбраном, у саставу војске.

Кривокапић: Зашто је било важно ухватити Дражу?

НЕШИЋ: Због раскринкавања издајничке суштине четничког покрета и самог Драже Михаиловића. Четници су били велико зло, издајници и злочинци првог реда. А затим, у то време, одмах после рата, на нашим западним границама није била лака ситуација. Четници, усташе, цела та квислиншка емиграција, доста бројна, била је стационирана према нашим границама. Ту је била и она пољска, Андерсова армија. Избила је и криза око Трста.
Западна пропаганда распиривала је приче о покрету отпора који јача у Југославији на челу с Дражом Михаиловићем. Претило се и употребом те емигрантске војске против нове Југославије, интервенцијом у корист Драже. На све се морало бити спреман. Зато је било нужно разобличити и уништити Дражу. Једном нам је Александар Ранковић рекао:
„Пустите Трст, то ћемо ми средити... Само да ликвидирамо Дражу!“

Кривокапић: А не да га ухватите?

НЕШИЋ: Жеља је била, наравно, да се покуша све, како бисмо Дражу ухватили живог. Ако се икако може. И Ранковић је рекао:
„Ако не може жив, онда ликвидирати...“
Нешто се морало учинити. По сваку цену.

КРИВОКАПИЋ: То ме занима... Како сте се скупили?

НЕШИЋ: Прво су ухваћени неки четници... Ја у том делу нисам учествовао. Сломили смо те четнике и они сада раде све што ми кажемо. Писали су писма, тако се дошло до једног од водећих четничких команданата, Николе Калабића. Том преписком Калабић се убедио да у Београду постоји велика четничка организација. Дотуране су му цигарете, штампа, паре, све, да га примамимо. Тако је почело с Калабићем, негде у зиму 1945/1946. Онда је Калабић послао једног четника, да то провери. Наравно, ми смо га проводали свуда, сместили га у хотел, све као „организација“. И поново га пустили да оде, да извести Калабића да је сигурно.
После је мајор Удбе Милован Пејановић отишао на ваљевско гробље и састао се с Калабићем, као представник четничке „београдске организације“. Предложио је Калабићу да и он пређе у Београд. Пошто је био у врло тешкој ситуацији - без хране, стално гоњен од потера - Калабић је у томе видео излаз... И прихватио је. Организовали смо два камиона, маскирана грањем, да пођу на ваљевско гробље, да прихвате Калабића и његову групу.

Кривокапић: Ко је ишао да преузме Калабића?

НЕШИЋ: Мислим, само Пејановић. То је било у строгој конспирацији. Нико жив није знао. Склонили смо све, милицију, да неко не би задржао те камионе. Пратили смо их издалека. И довели у Београд.
Калабић, као вођа, одведен је у једну зграду на Вождовцу. А његове пратиоце - Мишића, "Черчила" (тако су га звали), и још једног - сместили смо у Румунску улицу, касније Ужичку, у једну вилу до Титове куће. Ту вилу нам је уступио пуковник Перо Попивода...

Кривокапић: Војни пилот, Црногорац, који је 1948. прво код Тита исходио чин генерала, да би колико сутрадан сео у авион и пребегао у Совјетски Савез?

НЕШИЋ: Да, тај...
Кривокапић: Зашто је било потребно да буду поред Титове куће?

НЕШИЋ: Да би било убедљивије... Нјима је речено да им се пружа прилика да изврше атентат на Тита... Онда ме зове Крцун:
„Узми још једног и иди у Румунску улицу, да разоружаш оне четнике... Али запамти, ови су нам потребни живи!“
ОДЕМ у Одељење, мислим да је била недеља, нема никог... Само дежурни, онај Радош. Поведем њега. Дођемо у Румунску улицу, у ту кућу. На обезбеђењу Никола Бугарчић, Јоже Штајнбергер и не знам још ко… Уђемо унутра, погледам кроз кључаоницу... Они како смо их довели из шуме: с реденицима, машинкама, бомбама, све на њима. Наши им дали ракију и ваљда им рекли да ће сад доћи неко да им да инструкције за атентат на Тита. Погледа и Радош. И каже:
„Ђоле, мени се пиша...“
Видим колико је сати: уплашио се. Пошаљем га у собу побочно од ове у којој су четници. Ако ме убију, да их бар спречи да побегну... Ушао сам с два пиштоља:
„Горе руке!“
"Черчил" и онај други дигну руке. Али Мишић, тај главни, седео је у челу стола, црн, висок, брадат - неће да дигне руке. Поновим наредбу... Наслонио сам се на сто, да ме не гурну, да ме не оборе. Мишић викне:
„Мајку ти твоју... Издаја!“
Не може да скине машинку, седи, али вади парабелум. И неће да дигне руке. Ја опет:
„Горе руке, горе руке, предај се!“
Неће. Натезали смо се тако неколико секунди. Никола Бугарчић је то чуо, улети у собу... Мишић је већ држао пиштољ у правцу мене. Припуцам, али Мишић је успео да повуче обарач, ваљда последњи грч. Метак погоди Бугарчића, он падне. Чујем га:
„Јао, погибох!“
Не смем да се окренем, ова двојица ће ме убити. Онда припуцам и у ову двојицу, погледам: Бугарчић крвари... Мишић га је погодио у стомак, није било опасно. После, стигао је Крцун... И на мене:
„А ти увек мораш први да пуцаш, пизда ти материна!“
„Друже Крцуне“, нисам отрпео, „кад будем други, нећемо разговарати...“

Кривокапић: Тиме почиње операција хватања Драже?

НЕШИЋ: Тиме почиње...

Кривокапић: Кад је Калабићу саопштено да је ухваћен?

НЕШИЋ: Кад су га довели у ту кућу на Вождовцу, дали су му да пије... Онда су наши навалили на њега. После, с Калабићем се нагађало... То су иследници радили. Прво је издао своје четнике, који су остали на терену. Написао је писмо да је дивно смештен... Довели смо их право у Змај Јовину улицу, ту је дуго било седиште Удбе. Онда је, не знам по којем критеријуму и како, нас дванаест позвао Крцун и рекао:
„Ми ћемо да идемо у једну акцију... Идемо на хватање Драже Михаиловића!“

Кривокапић: Кад је то било?

НЕШИЋ: Ваљда јануар... Почетак 1946.


РАСПРОДАТ ТИРАЖ
КНЈИГА Боре Кривокапића "Бес/коначни Тито (и Крлежине 'масне лажи')", коју су објавиле "Новости" у тиражу од 20.000 примерака, распродата је за само пет дана. Због огромног интересовања читалаца, биће доштампано још 10.000 примерака. Из ове књиге преносимо шире изводе.

(Наставиће се)