Пише: Дејан Медаковић
ЗАХВАЛЈУЈУЋИ свом пословном угледу, читав низ Срба и Гркоцинцара стекао је значајне положаје у хрватском друштву. Можда најистакнутију улогу међу њима имао је Загрепчанин Анастас Поповић, који је од почетка био у управи Илирске читаонице и фонда "театралног подузећа". Пењући се на друштвеној лествици, постао је и члан Хрватско-словенског господарског друштва, а на седници од августа 1845. предложио је потребу оснивања пољоделске школе у Загребу.
Као верни домородни грађанин, Поповић је 1846. постао председник тек основане "Прве хрватске штедионице", у којој је био најјачи деоничар, уписавши једини 20 "утемељитељних деоница у износу од 2.000 форинти сребра", као и један од двојице "централних пенезника" Народног дома у Загребу.
Успешна организација хрватског банкарства, у чијим су се основама налазили и чланови српске црквене општине у Загребу, утицала је и на оснивање српског банкарства. На Светог Саву 1895. године управљен је "Проглас на народ српски", који је позван на оснивање Српске банке у Загребу са основним капиталом од 600.000 круна.
Одушевљење којим су Срби у Хрватској пришли оснивању своје банке потврђује одзив на упис акција. На предвиђени број од 22.500 акција одазвало се 5.500 оснивача, који су уписали укупно 50.000 акција, па је банка своју делатност отпочела са 90.000.000 круна уплаћеног основног капитала. Оволиким капиталом у Хрватској располагала је једино Хрватско-славонска земаљска хипотекарна банка.
ВЕЋ 22. марта (3. априла) конституисана је управа Српске банке, а за њеног почасног председника изабран је др Ливије Радивојевић, председник суда Стола седморице из Загреба. У Управни одбор изабрани су: за председника барон Јован Живковић Фрушкогорски, краљ. одјелни предстојник у миру, велепоседник из Загреба; за потпредседника др Богдан Медаковић, адвокат и велепоседник из Загреба, а за чланове: Александар Веселиновић, велепоседник и трговац, шеф фирме "А. Ј. Веселиновић", председник винковачке штедионице из Винковаца; Симо Гомирац, трговац и поседник, председник винковачке штедионице из Огулина, др Драг. Грчић, краљ. јавни биљежник и поседник, председник шидске штедионице из Шида; Лазар Дунђерски, велепоседник и индустријалац, председник штедионице у Сент Томашу и индустријалац из Новог Сада, Јован Ђуричић Бијорац, трговац и поседник из Руме; Милош Зец, народни посланик из Загреба, Ђорђе Јагнић, трговац и поседник шеф фирме "С. А. Драгићевић" из Пакраца, Стеван Калембер, трговац из Коренице; Владимир Матијевић, трговац, шеф фирме Густава Сохера у Загребу...
Разграната делатност Српске банке на свим странама где су живели Срби, није се косила са антагонизмима између села и градова, који су имали супротстављење политичке националне концепте. Избор чланова Управе Српске банке открива да је, без обзира на припадништво различитим политичким странкама, сачуван надпартијски консензус српских националних интереса. Створен је успешан модел деловања у народу који се тешко ослобађао терета своје прошлости, да штити своје уске, личне интересе са склоношћу да кад треба, проглашава их и за националне. Српска банка је стекла моћ да међу Србима у Аустрији шири осећање поверења и имовинске сигурности. Ову улогу одржала је и у периоду између два светска рата, када је издржала и светску банкарску кризу, после пропасти Кригеровог концерна. НЈено деловање престаје стварањем НДХ када је њена имовина конфискована. У релативно кратком раздобљу постојања, од 1895. до 1941. Српска банка је одиграла поред привредне и велику политичку улогу активно хомогенизујући српски народ.
ПРИВРЕДНО јачање Срба у Загребу одразило се и на оснивање прве српске земљорадничке задруге, која је основана у Сремској Каменици 1897. Јануара 1898. основан је и "Савез српских земљорадничких задруга у Аустро-Угарској", у који је ушло 10 задруга са 152 задругара, са 7.265 круна удела и 340 круна резерве. Овакве организације су се радно допуњавале, био је то модел за чвршће повезивање српског народа, посебно исељеничких кругова, пре свега у циљу економског јачања. Такви напори испољавали су се и у политици, која више није могла да игнорише дуго стицану економску снагу и њен политички значај. Савез српских земљорадничких задруга је на збору 29. новембра 1897. изабрао свој први управни и надзорни одбор. За почасног председника изабран је др Ливије Радивојевић, исти онај који је на такву дужност изабран у тек основној Српској банци.
Чланови одбора били су: Радослав Марковић и Инђије у Срему, Миле Бирач из Велике Писанице у Подравини, Милан Рајковић из Нештина у Срему, М. П. Соларић из Н. Павлана у Бјеловарској жупанији, Тодор Марић из Каменице у Срему, Петар Сучевић, Владимир Матијевић, Амвросије Павловић, др Светислав Шумановић и Аћим Ђермановић (уједно и као тајник) из Загреба. У Надзорни одбор изабрани су Симо Мишчевић, др Јован Пачу, Милан Николић из Загреба, Стеван Бећаревић из Бингуле и Александар Јовановић из Мохова у Срему. И један и други одбор изабрали су представници 11 задруга. НЈихов број пред крај 1898. нарастао је на 35.
Присуство др Јована Пачуа и Владимира Матијевића, а потврђивало је озбиљност са којом је основан овај савез. У календару "Србобран" за 1898. годину каже се да је 29. децембра 1897. одржан у Загребу "без шума и вике" једна од "најзначајнијих скупштина рода српског на овоме крају. На чело задруге бирају се по честитости и угледу први људи, а на челу свију задруга у Савезу бирају се први људи у народу". Уочљиво је да су Срби у Загребу готово истовремено основали две јаке привредне организације, које су, без сумње, учврстиле њихов положај у Хрватској.
На иницијативу једног од твораца ове две значајне привредне организације Владимира Матијевића, основано је у Загребу 23. септембра 1897. друштво "Привредник". Матијевић је сазвао оснивачку скупштину, на којој је изнео циљеве и задатке друштва. Одлучено је да се изради статут друштва и пословник о раду. Тај задатак преузео је на себе сам Матијевић. Изабран је и извршни одбор, који су сачињавали Изидор Добровић, Владимир Матијевић и Никола Ћук, те ЛЈубомир П. Ристић, као секретар. Велику моралну и материјалну помоћ пружили су, поред осталих, Матијевићева супруга Паулина рођена Лађевић, Михајло Пупин, Никола Тесла, Ливије Радивојевић, Стево Калембер, Михајло Зубовић, Јован Ђурић - Бигорац, Стево Огњеновић, Васо Радосављевић и Лазар Дунђерски. "Привредник" је добио подршку и од Српске банке и Савеза српских земљорадничких задруга.

(НАСТАВЛЈА СЕ)