Пише: Мирјана Радетић

О ТИМ сусретима са Милошевићем и политичарима, као и о покушајима тадашње државе да манипулише црквом, патријарх је касније рекао:

- Кад је Милошевић оном Шпанцу (Гонзалесу) рекао да дође, па отказао, биле су мирне демонстрације од центра Београда до храма Светог Саве. Ја сам посетио Милошевића као председника. Са мном су били митрополит Јован и секретар Синода. Тада су из Милошевићевог кабинета издали саопштење у коме су рекли да сам ја њему честитао победу. Требало је за то саопштење да питају и мене, да га ја погледам, али нису. После сам морао да дам исправвку, да ја њему нисам честитао на избору, него сам му пожелео да његов рад буде на корист друштву, свим људима.
Било је прилика и кад се с Милошевићем морало разговарати о ономе што се овде дешавало. "Многи су ми замерили што сам тамо одлазио. А ја сам њему одлазио као председнику Републике Србије. Кажу да мој однос према њему није био баш европски и тако нешто..."
Осврћући се на замерке поводом ових сусрета, патријарх објашњава:
- Црква не одбија ни оне који мисле да су неверници, поготову кад и они траже начина да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одбир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас. А и грешници су углавном веома несрећни људи, нарочито кад су препуни себе. Уосталом, све то спада у незахвална посла о којима сам говорио...

ПРЕМА сопственом казивању, после присуства на проглашењу Устава нове Југославије, у коју су ушле Србија и Црна Гора, замерио му је писмено један свештеник што је седео поред Бакочевића. Патријарх се позвао на принцип апостола Павла "ако једете, ако пијете, ако шта друго чините, све на славу Божју чините". У тај принцип спада и политика.
- Ја не знам да ли је било од важности светим апостолима који ће од њих да седи поред Јуде, а који неће, али знам да је за њих било од важности да ли ће бити Јуда или неће - одговорио му је патријарх. - Е, тај принцип мора бити од важности и за мене и за вас, а поред кога ћемо седети у трамвају, тролејбусу или авиону, нисмо увек у могућности да бирамо. Али, да ли ћемо бити људи или нељуди, зависи од нас појединачно.
Свих ових година, иначе, први по части у Српској цркви није престао да се бави научним радом, пласирајући своје ставове и око практичних питања вере. Објавио је "Девич", помогао објављивању допуњеног издања "Србљака", био председник комисије Синода за превод Новог завета објављеног 1984. као званични, од цркве одобрен превод. У манастиру Дечани чува се јединствен примерак "Октоиха", од петог до осмог гласа из штампарије Ђурђа Црнојевића из 1493. године, који је и његовом заслугом умножен у 300 примерака. Цењен је литургичар свуд у православљу, а за свој научни рад на плану црквеног богословља, добио је и звање почасног доктора наука.

(НАСТАВЛЈА СЕ)