Пише: Мирјана Радетић

МИЛИОН проблема сачекало је новог патријарха кад је, изборном вољом архијереја, ступио на трон Светога Саве: све заоштреније косовско питање, расколи у Цркви, сиротиња, политичка беспућа напаћеног народа... То је било време кад се морало својски радити на успостављању националног и духовног јединства, а људи на власти, који су прерано закључили да ће "сад с Црквом бити лако" у старту су схватили погрешну процену.
Држећи се јеванђелског начела да нема важније ствари од мира, истине и правде, патријарх Павле имао је снаге да и држави и Цркви каже оно што им није увек било пријатно - још као епископ рашко-призренски 1963. једини је опоменуо Сабор да се тадашњем епископу Диниосију суди "без саслушања за грехе који мање-више сви имају". Заслужан је за превазилажење америчког раскола, труди се - колико је у његовој моћи - да се превазиђе македонски раскол, свих ових година апелује да се успоставе ред и правда на Косову. Небројено много сусрета имао је у вези с ратом у бившој Југославији са разним верским и светским лидерима.

По природи места на којем се налази, није могао да не буде укључен и у политичка збивања - писао је, апеловао, па и преклињао, кад треба, домаће и стране властодршце да о потезима везаним за српски народ размисле. Виђан је на свим важнијим уличним протестима, и био на челу оне светосавске литије 1997. године пред којом се, у време вишедневне студентске блокаде, повукао полицијски кордон у Коларчевој улици. Знао је да својом речју умири страначке страсти и међу првима честитао победу ДОС-у 2001. године.
ПА, ипак, многи му нису заборавили то што се сретао са Милошевићем, ишао на његове пријеме, па чак "једног таквог безбожника" примио и у Патријаршијском двору. Реч је о оном истом комунистичком властодршцу којем је сам патријарх тешко замерио што на Видовдан 1989. није нашао за сходно да од Газиместана, где се окупило милион људи, пође само неколико километара до Грачанице, да види мошти светог кнеза Лазара. Удаљио се хеликоптером одмах по одржаном говору, а сам патријарх се после запитао: "Како ће о судбини Косова преговарати људи који не знају шта заправо српски народ има на Косову, и да ли им је најпреча обавеза сачувати оно до чега им није много стало, на сву нашу несрећу."
Посебно је у јавности лоше примљен одлазак патријарха Павла с двојицом архијереја на пријем код Милошевића у Палату федерације, у част већ депласираног 29. новембра, посвећеног рођендану упокојене републике. Било је то само неколико месеци после захтева Цркве да Милошевић поднесе оставку.

(НАСТАВЛЈА СЕ)