Пише: Мирјана Радетић
У поздравној речи за трпезом, митрополит Владислав обећао је патријарху да ће му владике "својим физичким и духовним снагама у свему помоћи",подсећајући да његов пут није био посут смиљем и босиљем. "Ми се знамо 6о година. Знам колико сте претрпели за то време, а поготово на Косову и Метохији,јер се радило о бити или не бити!Ми схватамо да сте Ви симбол јединства српског народа - рекао је митрополит, упозоравајућ да Косово и Метохија крваре, и да ћемо "ако се буде водила политика као до сада, изгубити све што је српско.
Отпоздрављајући господи архијерејима, сам патријарх је одговорио:"И данас, моје су мисли и моја су осећања са нашим народом ма где било да је он сада,поготову на Косову и Метохији…Отишао сам тамо са свешћу да идем на послушање,на дужност, али са вером да Бог који све види и који је увек са нама помаже све оне који као његови сарадници чине шта могу.Трудио сам се да чиним што могу.Он ме сачува на овој ветрометини".
Непосредно по избору, владике су дале и своја прва мишљења: Митрополит загребачко-љубљански Јован, који је важио за изборног фаворита, рекао је да је ово "најбоље решење за садашње црквене прилике:реч је о најугледнијем епископу у погледу монашког подвижничког живота". А епископ жички изјављује да су му "сузе пошле од радости што је на трон дошао најсветији,најбољи, најмолитвенији међу нама". Он је такође изнео мишљење да се оваквим избором "црква заштитила од мешања власти у избор патријарха".
Упитан како је интимно доживео вест да је постао 44. наследник на трону Светог Саве, архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Павле (како гласи његова пуна титула) рекао је много касније у једном интервјуу:
-Био је то за мене шок. Нит сам се надао, а још мање желео, јер сам тада већ имао 76 година,а у тим годинама је тешко нешто започињати. Кад сам преспавао и дошао себи, немам куд. Знате, има нешто што може, нешто што не може, и нешто што се мора. Главно је осећање дужности и извршења службе...
Новоизабрани патријарх изразио је жељу да његовом устоличењу у београдском Саборном храму присуствују и чинодејствују његови сарадници из града Призрена. И када они ,како су записали црквени хроничари, "приступише са сузама у очима своме владици, мољаху га да у својим молитвама помјане њих и васцели српски многострадални народ на Косову и Метохији. Још га мољаху:помјани владико у светим молитвама младе богослове и њихове наставнике,и још помјани сво свештенство и монаштво многострадалне Епархије рашко-призренске".
Патријарх је литургију служио са 12 архијереја, 12 свештеника и 13 ђакона, пред препуном црквом народа. "И испуни се храм Духа светога, и сви беху радосни".

(Наставља се)