Пише: Павле ЛЈумовић
У ТОКУ суђења доказано је да је краља Александра и министра Бертуа убио Величко Керин Димитров, рођен 19. октобра 1897. године, у селу Каменице у Бугарској. Члан је ВМРО и један од њених најоданијих чланова, који је имао више лажних имана под којима је деловао. Под именом Величко Димитров Владимиров осуђен је, у одсуству, на смрт 7. септембра 1928. године због убиства комунистичког посланика Диме Хаджи Димова. Пресуду је донео окружни суд у Софији. Исти суд га је 5. јануара 1932. године, осудио на доживотну казну затвора због убиства Наума Томглевског, члана ВМРО, али сада под именом Владимир Гергијев Черноземски.
Када је амнестиран крајем 1932. године, дошао је у Софију где је живео у Козлодујској улици број 75. Био је близак сарадних Ванча Михајлова, а једно време и његов шофер. На препоруку Михајлова, Павелић га је најпре ангажовао као инструктора за обуку терориста у Јанка Пусти, а потом и за убиство краља Александра. У записнику са суђења, даље је записано:
"Смртно рањен са више хитаца и ударцима сабље по глави, убица Керин је, не изговоривши ниједну реч, умро у канцеларији марсељске Службе безбедности, око 20 часова. Установљено је да је убица био наоружан са два пиштоља: `маузер` и `валтер` са јединачном и рафалном паљбом и бомбама, једна врста ручне гранате чији се тип није користио у Француској, за које је утврђено да су купљени код једног оружара у Венецији. Непосредно пред атентат, Керин је поседовао пасош који је издао чехословачки конзулат у Загребу, на име Петруса Келемана, трговца рођеног у Загребу 20. јануара 1899. године, чехословачког држављанина, стално настањеног у Прагу. Пасош је при преласку југословенске границе жигосан 26. септембра 1934. године. Остале странице су биле испуњене многим аустријским и швајцарским транзитним визама. Утиснута је и једна француска улазна виза са датумом од 28. септембра 1934. године. Никакве друге исправе нису нађене..."
ТОКОМ истраге непобитно је утврђена умешаност у атентат Анте Павелића, Еугена Кватерника и Ивана Перчевића, који су деловали у позадини, као организатори завере. Стога, француска служба безбедности наређује хапшење Павелића, Кватерника, Перчевића и две особе познате као Плава Дама и Петар, као и све оне за које је утврђено да имају везе са атентатом.
Италијанска полиција је ухапсила Анту Павелића и Еугена Кватерника у Торину, али их је брзо пустила на слободу. Италијански органи власти су ускраћивали сваку сарадњу, а полиција је тврдила да се истрага против Павелића и Кватерника спроводи уредно. Мусолини је обавестио француску владу да ће се он лично постарати да сваки кривац који се налази у Италији буде кажњен. У стварности, наравно, ни у сну му није падало на памет да учини тако нешто. То је потврдио када је, на захтев француске владе, одбио да испоручи Павелића и Кватерника француским властима, 28. новембра 1934. године.
"Аустријске власти су ухапсиле Ивана Перчевића", али пише Владета Милићевић: "Ја и мој колега Роже Бартел наишли смо, могло би се рећи, на срдачно одбијање, које је одмах очигледно показивало да аустријски органи власти немају намеру да испоруче фон Перчевића... У то време, односи између Рима и Беча су били изванредни. Могуће да је управо италијански утицај био спасоносан за фон Перчевића, којег нису никад испоручили".
Стјепан Перић, којег је Павелић послао у Белгију како би помогао терористима у њиховим путовањима у Париз и Лондон, ухапшен је у Лијежу и предат југословенским властима. Мађарске власти су ухапсиле Вјекослава Сервација, који је преузео команду над Јанка Пустом, као и још неколико Павелићевих следбеника.
ЕНГЛЕЗИ су протерали из земље др Андрију Артуковића, који је допутовао у Лондон са мађарским пасошем. НЈега је Павелић послао да у случају неуспеха атентата у Марсељу и Версају, организује убиство краља приликом његове посете сину који је био на школовању у Енглеској, која је била предвиђена након посете Паризу. Француске власти су га потом изручиле југословенским властима.
Суд у Ексу је донео посебну пресуду оптуженима којима се судило у одсуству: "Кватерник Еуген, 25 година, рођен 29. марта 1910. у Загребу; Павелић Анте, 46 година, рођен 14. јула 1899. у Брадини, Југославија; Перчевић Иван, 54. године, рођен 21. маја 1881. у Бечу, проглашавају се кривим да су 1934. године учествовали у стварању споразума са циљем да се изврше злочини против лица и имовине". Криви су, каже се даље у пресуди, јер су током десет година, а нарочито 1934. године, како у Француској, тако и у другим земљама, организовали и подстицали извршиоце злочина да убију краља Александра, министра Луја Бартуа, за покушај убиства генерала Жоржа и покушај убиства полицајца Гала. Установљено је да су то "постигли злоупотребом сопственог ауторитета, махинацијама, преварама, обећањима, претњама..."
На основу доказаног, суд у Ексу "осуђује у отсуству: Кватерника Еугена, Павелић Анту и Перчевић Ивана на казну смрти и заплену њихове имовине у корист државе".
Плава Дама и њен пратилац Петар, о којима се толико говорило као мистериозном брачном пару, поуздано није утрђено ко су и није се утврдило како су се звали, па нису могли бити осуђени.
Смртна казна над Кватерником, Павелићем и Перчевићем није извршена, јер нису никад били предати правосудним органима који су ту пресуду донели.

СМРТ ПОГЛАВНИКА
АНТЕ Павелић, организатор убиства и душа завере, је 1945. године успео да пређе југословенско-италијанску границу. Једно време се крио у католичком самостану, на граници Италије и Швајцарске, а онда се прабацио у Аргентину, одакле је дошао у Шпанију, где је напрасно умро, 28. децембра 1959. године, у једном католичком самостану у Мадриду.
Еуген Дидо Кватерник је после оснивања НДХ постао шеф Усташке надзорне службе, тј. тајне полиције. Он је, заједно са својим оцем Славком Кватерником, војсковођом домобранске војске, спремао заверу против Анте Павелића. Дидо Кватерник је, након неуспеле завере, побегао у Словачку, па у Мађарску и ту остао извесно време, а онда се пребацио у Аргентину. Погинуо је у саобраћајној несрећи у Буенос Ајресу, под околностима које никада нису разјашњене.
(НАСТАВЛЈА СЕ)