Пише: Павле ЛЈумовић
У УНУТРАШНЈЕМ джепу реденгота краљеве адмиралске униформе, на папиру попрсканом крвљу, пронађен је говор који је југословенски краљ требало да одржи у Паризу, за време своје званичне посете Француској. НЈегов садржај први је објавио тадашњи водећи француски лист "Матен", у броју од 11. октобра 1934. године, и он гласи:
"Колико волимо Француску, то цео свет зна. Та љубав има свој корен у дну наших бића. Догађаји су је могли само изнети на врхунац приступачан људским осећањима и учинити је видном за свачије очи.
Мој обожавани отац краљ Петар био је за све време свог живота симбол верности наше љубави за вашу племениту и лепу земљу. Дивљење Југославије према Француској не потиче од јуче. У самој историји југословенског народа треба тражити зачетак. Век који везује данашњу Југославију са Наполеоновом Илиријом и Карађорђевом Србијом завршио се, по неизбежној историјској потреби, логичним и природним резултатом.
За далеким догађајима, у којима су били умешани наши дедови, дошли су догађаји ближи нама у којима смо и сами учествовали. Ми се дивимо Француској не само због њеног дела које је извршила у нашој националној судбини, већ и због њене универзалне улоге коју она непрестано врши зрачењем своје мисли и својом делатношћу у свету.
Ми јој се дивимо због праведности и хероизма њених поступака увек кад треба бранити правду против самовоље и силе у међународном животу. Исто тако и због огромне истрајности њених напора у лаганом и истрајном тешком изграђивању мира међу народима."
ЗА мање од двадесет и четири часа, предузете су све потребне мере да се краљеви посмртни остаци врате у Југославију. Одустало се од одлуке француске владе да се дуже задрже посмртни остаци краља Александра на француском тлу. Беживотно тело југословенског владара положено је у ковчег, око 14 часова, 10. октобра, уз присуство краљице Марије и официра краљеве гарде, у згради префектуре. Ковчег је, потом, пренесен у Стару марсељску луку. Пратио га је мањи одред војника пешадије и одред коњице. Иза погребних кола ишао је аутомобил са краљицом Маријом и председником Лебреном. На крају поворке су кола са југословенским и француским званичницима. Улицом Сан Фереол и Авенијом Канебијер поворка је од префектуре дошла на Белгијски кеј. Ковчег је спуштен на постоље, насред кеја, прекривен југословенском тробојком. Војна музика интонира југословенску и француску химну, а онда се француски официри повлаче неколико корака уназад, а њихово место заузимају југословенски официри.
Уз Белгијски кеј пристаје разарач "Дубровник" и југословенски официри, уз југословенску химну, уносе ковчег на палубу брода. Разарач, потом лагано испловљава из луке праћен бродовима француске Средоземне флоте: иза је крстарица "Колбер", лево крстарица "Данкан" а сасвим позади торпиљер "Жефро". У овом поретку француски бродови су пратили "Дубровник" све до његовог пристајања у луку Сплит.
Краљица Марија није пратила посмртне остатке свога мужа, саветовано јој је да иде возом, па је 11. октобра посебним возом у пратњи председника Лебрена, отпутовала из Марсеља у Париз. Ту се састала са сином Петром, будућим краљем, који је непосредно пре ње допутовао из Енглеске.
Најстарији син краља Александра, престолонаследник Петар био је на школовању у коледжу града Кобхема, у енглеској покрајини Сасекс. Неочекивано, 10. октобра, у коледж је дошла престолонаследникова баба по мајци, румунска краљица Марија, која је тих дана боравила у Лондону. Дошла је да би допратила свог унука до Париза, где је требало да се састане са својом мајком. Рекла му је да је његов отац страдао у саобраћајној несрећи, у Француској, и да жели да га види.
РУМУНСКА краљица је, са својим унуком, кренула у Париз, и на путу нарочито при укрцавању и искрцавању на Ламаншу, њима су указиване посебне почасти. Све је то било чудно младом престолонаследнику. На питање зашто је то тако, баба му је одговорила и објаснила да је увек тако кад она путује. Међутим, то га није задовољило, па је почео да поставља многа питања, после којих му је морала рећи истину, није могла више да таји сурову стварност.
Посебним возом приближавали су се Паризу. Румунска краљица Марија, позната као енергична особа, затражила је да се воз заустави на станици Гонес, надомак Париза. Ту је узела такси и одвезла се, са унуком у Париз, право у југословенско посланство. Тако је избегла, намерно, дочек који је њој и, сада већ младом краљу, био организован на париској Северној станици. У југословенском посланству су и преноћили, а сутрадан им се придружила и југословенска краљица Марија, која је стигла специјалним возом из Марсеља. Увече, истог дана, отпутовали су возом преко Швајцарске и Аустрије за Београд.
Разарач "Дубровник" са посмртним остацима југословенског краља, у пратњи француских бродова, пловио је Средоземним морем, на путу за Југославију. У својим водама, Италијанска ескадра прати разарач.
Брод улази у југословенске воде, плови дуж далматинске обале. Пролази поред Дубровника, ноћу. Сачекују га на стотине барки, осветљавају му пролаз. У раним јутарњим часовима, разарач "Дубровник" пристаје у луку Сплит, своје крајње одредиште. Југословенски официри са палубе брода износе ковчег са посмртним остацима краља Александра, уз салве са француских бродова који су пратили разарач све до сплитске луке. У Сплиту и Загребу где је ковчег био изложен, огромне масе народа одају последњу почаст краљу.
Од Сплита преко Загреба, краљеви посмрти остаци су специјалним возом стигли у Београд, 17. октобра. Сви званичници чекају на Београдску железничку станицу долазак краљевог воза: кнез Павле, председник владе Узуновић, патријарх српски Варнава, градоначелник Београда Нешић, намесници сенатор др Раденко Станковић и бан Савске бановине Иво Перовић и други. Иза њих је двоструки шпалир постројене гарде, сокола и патриотских удружења... Тротоаре око Железничке станице, трг и околне улице испунило је више од 100.000 Београђана.

КОВЧЕГ У ДВОРУ
У СВЕЧАНОЈ сали пресвученој црнином у Старом двору изложен је краљев ковчег, напола покривен југословенском заставом. Огромна маса народа чека да се опрости од свог краља.
(НАСТАВЛЈА СЕ)