Пише: Павле ЛЈумовић

РАЗАРАЧ Југословенске ратне морнарице "Дубровник", на коме се налазио краљ Александар, приближавао се Старој марсељској луци, праћен француским топовњачама, на којима су у сусрет краљу пошли Пиетри, министар морнарице, и адмирал Дибоа. Краљ их је примио у салону разарача, на отвореном мору.

Док је заповедник Павић, на командном мосту брода, примао министра и адмирала, краљ је у свом салону, уз помоћ собара Зечевића дотеривао своју адмиралску униформу, преко које је ставио велику ленту француске Легије части. Стари краљев собар предложио му је да стави испод униформе панцир, неку врсту металне плоче: "Величанство, то је из опреза!". Краљ је то одбио укоривши собара: "Зар те није стид Зеко, ми идемо у Француску, то значи својима". Краљ је потом примио у свом салону министра Питериа и адмирала Дибуа, који су дошли у пратњи министра Јевтића. У пријатном разговору наставили су пут ка Марсељу, који је свечано окићен у посебном свечарском расположењу дочекивао југословенског краља.

Како је Марсељ изгледао, тог 9. октобра 1934. године, Симон Мисирлић, дописник "Илустрасиона" из Београда, пише: "Марсељ је трептао у општем весељу, окићен заставама, триколорима истих боја - плава, бела и црвена. Поређане водоравно, боје обележавају југословенску тробојницу, а исте боје али усправно стављене, то је француска триколора. НЈима су, не само улице у центру града, већ и предграђа била украшена. Био је то дан радости у типично медитеранском расположењу, сви су били раздрагани. Ресторане на главној марсељској саобраћајници, на Авенији Канабиер, и по околним улицама испунила је бучна и раздрагана маса народа. А дуж целог предвиђеног краљевог пута - од Старе луке до Споменика ратницима са Солунског фронта - прозори и балкони испуњени су гроздовима људи, жена, деце..."

ТАЧНО у четири часа после подне одјекнуле су топовске салве. Југословенскир разарач "Дубровник" улази у марсељску Стару луку, у пратњи крстарица "Колбер" и "Дикен", које су га дочекале на отвореном мору.

Улазак југословенског разарача у марсељску луку, госпођа Симон је описала овако: "Сви француски бродови који су се нашли у луци, поздрављају југословенски разарач. На домаку луке, у успореној пловидби, површином мора доминирају крупне, сиве силуете француских крстарица које прате савезнички разарач. Уз кеј су укотвљене подморнице, на њиховим палубама, дугим и танким као джиновске цигаре, беспрекорно су постројене њихове посаде. Мноштво барки прекрило је луку испод тврђаве Сен Жан. Ескадриле авиона парају небо... `Дубровник` је у луци. Громогласно `Ура!` са свих бродова, радосни усклици грађана".

На понтону, уз Кеј Белгијанаца, званичне личности сачекују краљевски бродић са разарача "Дубровник". Међу њима је министар спољних послова Француске Луј Барту, вероватно задовољан, јер је ова посета још један успех његове дипломатије.

Краљевски бродић пристаје уз кеј. Војна музика интонира југословенску химну и "Марсељезу". Краљ Александар се искрцава. Он је у униформи адмирала, црни реденгот преко груди пресеца лента Легије части. О боку му је позлаћени мач, а на глави двороги адмиралски шешир. Краљ се срдачно рукује са министром Бартуом, затим поздравља чету постројену у његову част. Поздравља се са групом француских ратника са Солунског фронта који су желели да поздраве југословенског савезничког владара, чим он крочи на француско тле.

КРАЛЈ у пратњи Бартуа и генерала Жоржа седа у црни отворен луксузни "делаж", аутомобил марсељског префекта и, нешто после 16 часова свечана поворка је кренула. На челу су полицијска кола у којима је генерални контролор Службе националне безбедности Систерон, одређен да прати југословенског краља док је у Француској. Иза је одред трубача, а онда припадници Мобилне гарде на коњима. Потом, иде аутомобил у којем је краљ црни "купе", чији је кров, изнад задњих седишта, по захтеву министра Бартуа био отворен. Краљ је седео на задњем седишту на десној страни, а на левој је министар Барту. Спрам Бартуа, на помоћном седишту је генерал Жозеф Жорж, члан Високог ратног савета, такође, одређен да буде у краљевој пратњи на целом путу по Француској. Два висока официра јашу на коњима иза краљевих кола.

Поворка споро напредује Авенијом Канабиер, праћена звуцима "Марсељезе". Са једне и друге стране, на тротоару, стајала је огромна маса народа да поздрави уваженог госта. Колона је полако одмицала и све је изгледало као пријатан и спонтан дочек, а онда, пише госпођа Симон, "као удар грома, настаје трагедија. Када су краљева кола стигла на сквер испред палате Берзе, један човек искочио је из гомиле народа на тротоару. Кличе: `Живео краљ!` и креће се ка краљевим колима, носећи у десној руци букет цвећа. Изненада је скочио на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из револвера је испалио више хитаца у правцу краља, министра Бартуа и генерала Жоржа. Док је шофер Фоасак покушао да атентатора спречи у његовој убилачкој намери, потпуковник Пиоле усмерио је свога коња и два пута сабљом ударио убицу који је пао на коловоз. Атентатор је и у паду, и са земље, наставио да пуца - на полицајце и на свет дуж тротоара.

Гужва на тргу достиже врхунац. Пуца и полиција. Маса хоће да линчује убицу који лежи на коловозу - непомичан, крвав. Полицајац га склања и смешта у оближњи киоск. Два сата касније завршила се његова агонија, у једној од канцеларија марсељске службе безбедности".

Краљева кола са француским маринским официрима и њиховим југословенским колегама превозе кроз окупљени народ непокретно краљево тело, положено на окрвављено задње седиште, ка Префектури. Огромна маса народа која је била пред Префектуром и чекала краљев долазак, када је видела да краљева кола улазе у зграду Префектуре великом брзином и да је свечана пратња у хаосу, а поготову кад су чули позиве официра: "Има ли неког од лекара?" - било је јасно да се догодило нешто непредвиђено, трагично.

МАРСЕЛЈСКА полиција проверила је све хотеле, детаљно испитујући сумњиве, посебно оне хрватског порекла и оне са чехословачким пасошем. Није успела да пронађе терористе, јер су они, како се касније из њихових исказа видело, били у Екс Ан Провансу и у Марсељ су допутовали аутобусом само два сата пре атентата, док су двојица остала у Паризу, па се преселила у Версај, у хотел "Златни лав". Каснијом истрагом је утврђено да се убица Керин служио лажним чехословачким пасошем на име Сук, Мијо Краљ, на име Силни, Поспишил на име Новак, а Рајић на име Бенеш.


(НАСТАВЛЈА СЕ)