НИЈЕДАН од одабраних терориста, припадника терористичких група, није био упознат са временом и местом атентата. Мијо Бзик, секретар Централе у Болоњи, уз помоћ Вјекослава Сервација, који је у међувремену постао управник Јанка Пусте, имао је задатак да теористима обезбеди лажне идентитете и лажне путне исправе, фалсификоване пасоше.

Краљ, Поспишил и Рајић су једини добили лажне пасоше од мађарске обавештајне службе, посредством и везом Ивана Перчевића. НЈих тројица су, по наређењу Анте Павелића, дошли у Цирих где су их чекали Еуген Кватерник и Черноземски, који су дошли из Италије. Кватерник их је упознао са планом атентата и резервном варијантом, коју је израдио заједно са Антом Павелићем.

У исто време, Павелић је у Лондону послао Андрију Артуковића, а у Брисел Стјепана Перића. "Плаву даму" и Петра је послао у Париз, са лажним чехословачким исправама. "Плава дама" је, као мање сумњива, имала задатак да пренесе оружје за терористе. По преласку у Француску, одсела је у хотелу "Регина" у Авињону, под именом Мари Вудрош, чехословачке држављанке.

Група терориста коју је предводио Кватерник је из Цириха дошла у Лозану, а сутрадан је, снабдевена мађарским пасошима, кренула бродом преко Женевског језера ка француској граници. Једни су сишли у Тонину, а други у Евијану, с договором да се нађу у возу за Париз. Из воза су изашли у Фонтенблоу и аутобусом стигли у Париз. Чим су стигли отишли су у биоскоп, а да још нису потражили смештај. Усред представе Кватерник је дао знак Краљу и Поспишилу да изађу, а онда су отишли у биро за визе где их је пријавио као имаоце чехословачких пасоша, па им француска виза није била потребна. Вратио се у биоскоп и са другом двојицом урадио исто. Затим их је сместио у хотел "Регину", где су се пријавили под чешким презименима Сук, Новак, Силни и Бенеш. Сам Кватерник, сада под именом Крамер, је отишао у хотел "Белви", да би се сутрадан преместио у хотел "Комодоре". Све до 6. октобра, Кватерник се брине о својим штићеницима. Мења им хотеле скоро свакодневно, шета са њима по Паризу, учи их да се сналазе у метроу, купују најотменију гардеробу: нове шешире, одела, ташне, сатове...

У РАНИМ јутарњим часовима, 7. октобра, Черноземски и Мијо Краљ полазе за Авињон са Кватерником, где су се у хотелу "Регина" срели са тајанственом "Плавом дамом", а потом пошли за Екс Ан Прованс, где су се раздвојили и одсели у два хотела. Сутрадан, 8. октобра, сви су пошли за Марсељ, где им је Кватерник дао план града и показао погодно место одакле би пуцали на краља. Увече су се вратили у Екс, где су преноћили, сем Кватерника, који је то вече отпутовао за Монтре.

На дан атентата, 9. октобра, "Плава дама" предала је атентаторима четири револвера, четири бомбе и муницију. Керин и Краљ су сели у аутобус и отишли за Марсељ.

Поспишил и Рајић су остали у Паризу, у резерви, да ступе у дејство ако њихови саучесници не успеју у Марсељу. Пошто је протокол краљевог боравка предвиђао и посету Версају, они су провели 7. и 8. октобар у Версају, где су одсели у хотелу "Златни лав". Проучили су улице и градска раскршћа куда мора да прође краљева пратња, следећи маршруту краљевог пута, коју су добили од Кватерника. Изабрали су погодно место и угао одакле се најбоље може пуцати на краља и вратили се у Париз да у свом хотелу сачекају исход из Марсеља.

Када је одлучено да југословенски краљ посети Француску, одређен је највећи степен будности. Служба француске Националне безбедности, у сарадњи са Ке д’Орсејом, југословенским посланством у Паризу и југословенском обавештајном службом саставили су спискове сумњивих лица које су ставили под присмотру или их протерали из Француске. Појачана је контрола над странцима у Француској и оних који тих дана долазе у Француску. Целе недеље уочи краљевог доласка у Марсељ полицајци су се свакодневно састајали и утврђивали појединости свог деловања. Одлучено је да краљев пут кроз Марсељ осигурава 1.500 позорника, одред полицајаца на коњима и 200 полицијских инспектора у цивилу. Два дана пре краљевог доласка, у Марсељ је стигао главни директор Националне безбедности.

ЈУГОСЛОВЕНСКА обавештајна служба је непосредно пред краљев долазак, преко својих агената, дознала да се припрема атентат. Са свих страна сизали су извештаји о кретању Павелићевих агената и група усташа које су непрекидно путовале из једне у другу земљу. "Моја целокупна обавештајна мрежа била је у стању узбуне", пише Владета Милићевић, стални југословенски представник у Интерполу. Он даље наставља: "Када сам по наређењу Живојина Лазића, министра унутрашњих послова, стигао у Париз, знали смо да су терористи већ на француској територији, али нисмо имали прецизније информације о њиховој тактици, нити смо могли да пронађемо макар један податак који би нам омогућио да им откријемо траг. Тек када је то било исувише касно, утврдили смо да су у Француску дошле две групе терориста, као и да се они нису распоредили у Марсељу, где је било предвиђено извршење атентата, већ у другим местима..."

У јутарњим часовима, 9. октобра, југословенска обавештајна служба је добила изузетно важне податке од једног њеног агента из Италије. Указано је да ће се атентат догодити у Марсељу, да је одређено троје, четворо терористе да га изведу и да је друга група наставила ка Паризу, где би поново покушала да убије краља у случају да група у Марсељу то не успе. Свакако, најважнији податак који су том приликом добили југословенски обавештајци је онај који је говорио да ће терористи путовати са чехословачким пасошима.

О овом сазнању одмах је упознат југословенски амбсадор у Паризу др Спалајковић, који је већ био у Марсељу и органи француске безбедности. Такође су захтевали да се о овоме обавести краљ лично. Међутим, када је Спалајковић обавестио краља Александра о припреми атентата и о захтеву Милићевића о одустајању посете Марсељу, једини краљев коментар је био: "Сада је за то исувише касно. Морамо се држати програма".


ПОЗНАТИ ЗЛИКОВЦИ
МИЈО Краљ, други одабрани атентатор, рођен је 1908. године у Копривници, у Хрватској. Припадник је усташке организације од њеног оснивања, организатор је и извођач више терористичких акција у земљи.
Звонимир Поспишил је, такође, од почетка био члан усташке организације и истакнути терориста. Рођен је 1904. године у Хрватској, где је живео до 1928. године, када је, због убиства Тонија Шлегела, директора водећег загребачког дневника и двојице полицајаца који су хтели да га ухапсе, побегао у иностранство. Југословенски суд га је у одсуству осудио на смрт.
Иван Рајић је као економски емигрант живео у Бразилу. Тамо је заврбован за усташку организацију, а потом упућен на обуку у терористички логор Јанка Пуста, у Мађарској.
(НАСТАВЛЈА СЕ)