Пише: Павле ЛЈумовић
СУДБИНУ Густава Перчеца доживела је и Јелка Погорелец, седам година касније. Усташе су је пронашле у Сарајеву и спровеле у затовр у Загребу. Зверски је мучена, а затим, по наређењу Павелића, убијена.
У међувремену, Јанка Пуста је добила новог управника уместо Перчеца, Вјекослава Сервација који је неко време био у Италији са Павелићем. Серваци, као и раније Перчец, није на овом "сеоском поседу" производио пшеницу, како је гласило у уговору о закупу, већ терористе, и то оне најтежег облика.
Сазнавши за делатност Јанка Пуста, влада Краљевине Југославије је у неколико наврата упућивала ноте протеста Мађарској, које су на крају и уродиле плодом. Мађарске власти, 1934. године, распуштају логор Јанка Пуста, али су прећутно допустиле да усташе свој терористички центар сместе у градић Нађ Кањижу који се налази недалеко од Јанка Пусте. Међутим, то је било само привидно, јер је један број усташа и даље остао у Јанка Пусти, где су у току септембра обавили последње припреме за атентат.
У логору су остали они са којима се изводила специјална обука за атентат, под контролом специјалних инструктора. један од главних је био припадник ВМРО Владимир Черноземски, алијас Величко Керин. Међутим, већина усташких терориста из Јанка Пусте прелази у Италију, где је био организован већи број логора дуж италијанско-југословенске границе у којима се првенствено обављала војна обука. Посредством високог функционера министарства унутрашњих послова Италије Ерколе Контија оружје и муницију усташе су добијале од италијанске владе.
Усташе су, у исто време, биле активне и на територији Југославије где су извеле многобројне терористичке акције. Међутим, тиме се нису задовољиле, па су покушале и оружани устанак. Анте Павелић, Перчец и Серваци су на састанку у месту Шпиталу, у Аустрији, одлучили да се, преко усташког центра у Загребу, убаци један број истакнутих усташа. НЈихов задатак је био да се повежу са домаћим усташама и покрену устанак. Усташе су се пребациле на Велебит и повезале са усташким центром у Госпићу у коме су деловали др Андрија Артуковић, адвокат из Госпића, Марко Дошен велепоседник из Госпића и бивши аустроугарски официр Јоцо Рукавина. Због слабе организације, до општег устанка није дошло и све се свело на неколико диверзија на војне објекте и сукобе са жандармеријом. Највећи број учесника је ухваћен и на суђењу су сви добили временске казне. Андрија Артуковић, Јоцо Рукавина и Марко Дошен, са неколико убачених усташа, побегли су у Задар, а одатле преко Ријеке у Богатаро у Италији, где се налазио логор за обуку терориста.
Након неуспелог устанка, Павелић и његови сарадници су, сумирајући резултате из претходног периода, закључили да се таквим терористичким акцијама постижу само делимични резултати. Исто тако, закључили су да ће такво терористичко деловање, у дужем периоду, имати негативне последице и изазвати негативан ефекат. Све би то могло да их дискредитује код њихових ментора, у првом реду Мусолинија.
МЕЂУ најважнијим тада донетим закључцима је закључак да краљ Александар Први Карађорђевић представља кохезиони елеменат заједнице Срба, Хрвата и Словенаца чија би елиминација довела до немира, што би створило погодно тле за остваривање њихових циљева - разбијања Југославије и стварање Независне државе Хрватске. Тврдо усташко језгро које је предводио Анте Павелић заступало је идеју о убиству краља, којег су, иначе, звали "Александар последњи". Насупрот овој стајала је друга стурја у редовима усташа која се томе противила, сматрајући да се таквим терористичким акцијама не долази до жељеног циља. У кампањи покренутој преко илегалних усташких листова победила је струја Анте Павелића, која је убедила чланство усташке организација о неопходности такве акције.
После одлуке о убиству, Павелић је чекао згодну прилику за извршење атентата на караља. Први пут му се та прилика указала 17. децембра 1933. године, приликом доласка краља у Загреб, како би тамо провео своју породичну славу. Када је за то сазнао, Павелић формира две групе од одабраних терориста. Прву је предводио Петар Ореб из логора Фонтекијо у Италији, а другу Иван Херенчић из Јанка Пусте, у Мађарској.
Долазак суверена у други по значају град краљевства одвијао би се по унапред утврђеном протоколу. Међутим, уочи краљевог доласка, у ноћи између 16. и 17. децембра, загребачка полиција је упозорена од полиције из Београда, на основу података добијених од Јелке Погорелец, да се у предграђу Загреба у Улици Шторе број 34 налазе терористи који спремају атентат на краља. Шеф загребачке полиције др Јосип Враговић је тек сутрадан у 7 сати ујутру упутио на ту адресу двојицу агената Ћурчића и Лечића. Када су стигли пред назначену кућу, дочекала их је жестока паљба из аутоматског оружја. Ћурчић је убијен, а Лечић рањен, што су терористи искористили и побегли.
То је, међутим, била резервна група атентатора, а главна, коју је предводио Ореб, већ се налазила у граду. Чекали су краља на тргу Зрињског куда је требало да прође на путу од станице до Горњег града, где се налазила његова палата.
Ореб и два члана његове групе били су обучени у скијашка одела. Два чалан групе су носила скије, а Ореб - ништа. План је био врло једноставан: у тренутку наиласка краља двојица терориста би бацили скије испред краљевског аутомобила, што би скренуло пажњу обезбеђења, а Ореб би то искористио, бацио бомбу и докрајчио посао пиштољем, ако би било потребно. У предвиђено време појавио се краљев аутомобил, а хиљаде људи се тискало напред како би боље видело краља и поздравило га. Шофер се колима једва пробијао кроз масу, а краљ дирнут дочеком са осмехом је отпоздрављао.
Ореб је закључио да је дошао његов тренутак, пред њим је био човек којег су му представили као крвавог тлачитеља хрватског народа. Међутим, када би сада бацио бомбу на краљев аутомобил, помислио је, његове жртве би били и многи Хрвати, поколебао се и одустао.

ХАПШЕНЈЕ ОРЕБА
КАДА је краљев аутомобил прошао, дао је знак својим саучесницима и сви су се упутили да се придруже другим терористима. Док се приближавао схватио је да је кућа заузета, па су се сва тројица терориста, сваки својим путем упутили према мађарској граници. На путу Ореб се придружио групи Цигана и склонио се у њихов табор, али га је полиција пронашла и ухапсила, а убрзо и другу двојицу.

(НАСТАВЛЈА СЕ)