Пише: Зорица Т. Мирковић
ТА идеја (теоретска још увек) да су записи - писмо, и то, најстарије на свету, и Старовића подстиче да копа и истражује. Али, за разлику од научника који немају дилему о томе да то јесте или није писмо, он своју непорецивост не заснива на фикцији, већ на доказима.
- Ко је спреман да се, у недостатку стручне потврде, усуди да каже да је овај цивилизацијски проналазак некоме сметао само зато што је указивао(?) на најстарије трагове писмености у Подунављу и на Медитерану? Односно, да је једна архаична ћирилица постојала на брдовитом балканском тлу још пре осам хиљада година?
Теорије без научног покрића већина научника је одбацила, али се тврдокорни свог “открића” олако не одричу. И за једне и за друге, међутим, Винча је појам културе и цивилизације у неолитској прошлости Европе.
Најновији резултати истраживања и проучавања археолога, антрополога и пелеолингвиста и других научника посвећених осветљавању и систематизацији знакова, симбола и пиктографа, пре свих, винчанског писма и сличних записа у Лепенском виру и на другим налазиштима у југоисточној Европи, све више доказују да су прва “слова” односно “поруке” написали и проследили народи старих цивилизација са Балкана.
ТО нам показује да ниједан свет, па ни тај древни народ, није могао да прође кроз живот, а да не остави траг и поруку о себи.
После детаљних анализа и поређења са другим писмима и системима симбола и знакова пронађених у другим деловима света - египатским, сумерским, старогрчким, хебрејским, кинеским, индијским..., произлази да је винчанска цивилизација била прва на европском континенту која се служила писаним информацијама.
Некада се симболима урезаним на грнчарији са археолошких локалитета није придавала важност, сматрало да су то, некакви графички украси. Више су се, дакле, “гледали” него “читали”. Од прошлог века, па наовамо, научници, међутим, покушавају да сазнају шта им је човек винчанске културе -поручио.
ИСТРАЖИВАЧ винчанског писма Андреј Старовић, кустос Народног музеја у Београду, последњих седам година утрошио је на истраживања по музејима. "Ископао је", заправо већ ископано. Материјал до којег је дошао, подвргао је поновном проучавању и тумачењу.
То је бацило потпуно ново светло на стару винчанску културу, коју је наука на основу досадашњих сазнања о њој, издигла на цивилизацијски степеник. То “ново светло” просијава из спектакуларне вероватноће да је Винчанац умео да “прима” и “шаље” поруке.
- Мање су спорна размишљања научника око функције тих записа - каже Старовић. - Да ли су она била декоративна, чисто релиогиозна или опште добро. Мислим да су смисаоно била - вишезначајна.

ТРОЈА
ПРОФЕСОР Харман Харалд, један од пионира у проучавању и систематизацији винчанског писма, начинио је занимљиво поређење овог писма са знаковима нађеним у Троји, на Криту, у Кнососу, Месопотамији, Кини... Уочио је међу њима многе сличности и преклапања, најпре са знаковима у Троји, дакле, да постоји повезаност староевропског записа са древноегејским записима.
(Наставља се)