Пише: Зорица Т. Мирковић
- ВАЖНО је да се коначно схвати разлика између научног приступа тумачењу винчанских знакова и онога што раде заљубљеници који наравно, имају право на своје мишљење али не и на непоткрепљене и безрезервне тврдње - упозорава Старовић. - Неспорно је, међутим, да у тумачењима улоге и значаја знакова на винчанским предметима имамо "проблематичне" ставове попут оних које је износио професор Радивој Пешић и његови следбеници. Они су безрезервно тврдили да су урези и симболи на керамици из винчанског периода - писмо.
Старовић подсећа да су Пешић и његови истомишљеници годинама на мети критике озбиљних научника који су мање спремни да олако изричу, и "претпоставку" усвајају "здраво за готово". Чак су тенденциозно и поприлично амбициозно објаснили (о чему сведочи замашна литература) знакове као развијен фонетски систем са фонетским вредностима.
- Та група научника оптужила је другачије мислеће да "они" скривају од јавности истину о најдревнијем писму -истиче Старовић. - Према Пешићевој теорији садржај винчанских "текстова" недвосмислено народ неолитских Винчанаца доводи у везу са Етрурцима у Италији, а корене винчанске “писмености” крајње некритички види у писменим знањима народа Лепенског вира?!
Старовић подсећа да су, чак, оптуживали своје неистомишљенике, штавише прозивали су их, да наводно, плански, смишљено из неких својих "разлога", скривају од јавности ту велику и важну тајну постојања писма. Чак су тврдили да су његови аутори заправо били прасрби који су на Балкану живели одвајкада. Још су наводили да су имали ту врсту генезе, која, ето, постоји као, малтене, скривена историја нашег народа.
Већина научника, међу њима и Старовић, не прихвата ову тезу, сматрајући је крајње неуверљивом и бесмисленом, плодом слободних тумачења и асоцијација која не могу да се подупру никаквим археолошким, лингвистичким, па ни криптографским правилима.
Докле је ишло Пешићево убеђење доказује и обиље рукописа "читања" винчанских текстова којима располажу. Понудили су јавности готове "преводе": на једној страници су давали "оригиналан" винчански текст, а на другој - "превод".
- Када би неко од ових тумача винчанског писма био "хладне главе", могао бих, на основу свега што сам до сада урадио, да им доказима побијем “тврдње” - изричит је Старовић, подсетивши да је Пешић понудио науци комплетно тумачење и значење винчанских “текстова”. - А, нити су ти наводни текстови винчански, нити знакови тако изгледају како их је он нацртао и представио.
- Слажем се - додаје овај научник - да је идеја занимљива, забавна и интригантна, зато наспослетку, и мене занима, али...

РИВАЛСТВО У НАУЦИ
АНДРЕЈ Старовић се оградио од намере да омаловажи или обезвреди колеге које другачије мисле:
- Ако се збиља потврди да смо на трагу најстаријег писма, и још да су га осмислили прасрби, наравно, да нико не би био поноснији од мене. Засада, ипак, не могу да прихватим начин на који су професор Радивоје Пешић и његови истомишљеници и објаснили и видели знаке, као - писмо. Јер, нема ама баш ниједног аргумента који би такав исказ у целости поткрепио.
(Наставља се)