Пише: Зорица Т. Мирковић
АРХЕОЛОШКИМ испитивањима утврђено је да су ту, баш у центру насеља, подизане најстарије куће, у којима су живели и најстарији мештани. Баш као и сада, “млађи” су радије живели одвојено, о чему сведоче нове куће зидане уз старије. У једном насељу могло је да живи од 200 до 2.000 људи.
За поштовање је и то како су решавали своје комуналне проблеме. Нису имали водовод, али јесу - реку. Нису имали “градску чистоћу” да скупља њихов отпад, али су се досетили и копали отпадне јаме. У те праисторијске “контејнере” бацали су сав “вишак”, па чак и комплетну стару кућу када би сазидали - нову.
- Винчански народ је поред знакова на посудама оставио и трагове бриге о својим мртвима - истиче Богдан Брукнер. - Сахрањивали су их у некрополама и на гробљима која су градили унутар насеобина. Такав пример је налазиште Гомолава, код Хртковаца, где је нађена некропола са 24 скелета. Покојнике су на “онај свет” испраћали ритуалним обредом, а сахрањивали су их у згрченом положају и са придарцима.
ДО сада је истражено око хиљаду винчанских локалитета. Најважнији је свакако сама Винча, центар преисторијске културе и цивилизације. Винчански трагови нађени су у Србији, на воденим саобраћајницама: Сави, Дунаву, Морави... али и на простору других земаља.
На Дунаву поред саме Винче су налазишта Потпорањ и Ат, затим, имамо Харбово, иза Ђердапа, према румунској граници. У долини Велике Мораве (са сливовима) нађена је читава серија великих насеља: Дреновац близу Параћина, потом, Слатина, па Супска код Ћуприје, Дивостин у централној Шумадији (припада најкаснијим винчанским насељима), Селевец код Смедеревске Паланке, Плочник код Прокупља и Градац код Лесковца, односно, Лебана.
Неистражени рудник у откривању винчанске културе су налазишта на Косову: Предионица, Фасос, Рудник...
- Нажалост, тамо је немогуће истраживати - каже Андреј Старовић. - Штета је што немамо приступ ископинама које се чувају у музејима. Да проучимо сав материјал који је до сада нађен и откривен само у Србији, и то, плански, потребно је много људи и бар две, три године неуморног рада. Сигуран сам да би серија пронађених знакова са 1.500, које сам окрио за последњих седам година, скочила на пет хиљада.
Огроман потенцијал у истраживању Старовић види у винчанским локалитетима у Босни, Црној Гори, Јужној Мађарској, Укарјини, Румунији, северној Македонији, Словенији и Хрватској.
- Када то сагледамо, јасно је да смо не на крају, већ на самом почетку наших знања и сазнања, ма како то парадоксално звучало после свега урађеног - објективан је Старовић, наглашавајући да је, иако почетак, то добар старт -Научно постављамо проблем с главе на ноге. Имамо утемељену причу, уочени су главни проблеми, предстоји најтежи део посла - “обрада” и доказивање.
Због изразите и огромне правилности у појављивању знакова, истарживачи, посебно лингвисти, спремни су да у откривеним симболима на посуђу од теракоте виде - писмо.

ПРАКТИЧНИ РАЗЛОЗИ
- АНАЛИЗИРАЛИ смо и утврдили да се знаци у 95 одсто случајева срећу у оквиру свакодневице винчанског човека - Старовић набраја - У кући, на посудама, у јами за ђубре... То нас уверава да су практични разлози условили појаву знакова (писма?).
Насупрот томе су мишљења и претпоставке да су се знаци јављали само у ритуалном, светом и сакралном контексту. У том случају било би мало вероватно да је реч о писму.


(Наставља се)