Пише: Зорица Т. Мирковић
ВИНЧАНСКА култура или, цивилизација, како научници више воле да кажу, слови за најзанимљивију појаву у преисторији Балкана. Најбоље проучена од свих историјских, са највећим бројем откривених винчанских насеља. Најчешће на обалама река, где је можда, најлакше проучавати и истраживати.
Винчанска култура припада преисторијском добу, неолиту млађем. Ту је досегла највишу тачку у свакодневном животу, уметности, обради земље, сточарству...
Тадашње становништво имало је одличне услове за развој земљорадње и сточарства. Богата и плодна земља је дозволила људима да стотину и више година живе на једном месту и стекну огромно искуство, пре свега, архитектонско. Винчанци су градитељи чврстих грађевинских објеката који личе на наше најстарије куће у Војводини. Прављене од блата, архитектонским стилом изразито налик на оне које имамо у Војводини.
Указујући на ове податке академик Богдан Брукнер, археолог из Новог Сада, задивљен је сазнањем да, упркос огромном временском распону, панонски сељак није много више модернизовао градњу кућа од онога на шта наилазимо у винчанској култури.
- Дакле, Винчанац је први неимар сеоске архитектуре -закључује Брукнер. - Тај човек показује изузетну зрелост, за коју не могу да нађем рационално објашњење, сем да је несумњиво био протоурбано зрео.
НЈИХОВА насеља грађена су са кућама “на редове” као код старих војвођанских насеља. Улице су праволинијски делили један ред кућа од других, а оне су подизане обично са окренутом дужом страном фасаде према истоку. Та кућа је увек била делом у хладовини и на сунцу.
Брукнера изненађује како су људи винчанске цивилизације градили унутрашњост куће.
- Имали су подницу (под) двослојну. Доњи део је прављен од дрвених полуоблица, а преко тога се полагала иловача. Колико су били умни, вешти и промишљени доказује да ми и данас имамо куће са подом од иловаче. Они су чак били “напреднији”, имали још и изолациони слој од дрвета, што је, иначе, један врло добар начин чувања собне температуре.
Зидови винчанских кућа били су веома дебели, састављени од иловаче помешане са плевом која се набацивала на трску као - основу. Трска је повезивала дрвене стубове, високе око два метра (пола метра пободене у земљу) и облепљене блатом.
ЗАДИВЛЈУЈЕ прецизност винчанског неимарства. Тачне мере. Куће са преградним зидовима. Технологија самог унутрашњег уређења стамбене зграде није се драматично мењала ни касније.
Брукнер указује и на типологију формирања насеља, сличну савременој, данашњој. Несумњиво, Винчанац је у свему показивао мудрост. Избегавао је да настањује места којима су претиле поплаве. Градио је куће салашког типа, а насељавао је и насеобине у којима је баш као и данас, препознатљив -центар.

ХРОНОЛОГИЈА
ДРЕВНО скандинавско писмо рита (руна) значи урезивати, исто значење има и енглеско то њрите и немачко реиссен, ритзен. Грчко графеинт (гребати) значи писати, урезивати, усецати. Латинско скрибере (скрабати) , немачко сцхреибен и енглеско сцрибе, инсцрибе.
Човек је прво урезивао, утискивао своју мисао на камену, дрвету, кожи или металу. Зато се и сматра да је најраније писмо пиктографског карактера и да се потом развија у клинасто и хијероглифско па тек онда у - словно. Наравно, ни у овом нису сви сагласни.
(НАСТАВЛЈА СЕ)