Пише: Зорица Т. Мирковић
СТРУЧНЈАЦИ су, на основу свега виђеног, закључили да је преисторијски човек био функционални уметник. Предмет који је израђивао имао је сврху. Без сумње, винчански људи нису доживљавали лепоту у данашњем значењу тог појма, али посуде које су оставили за собом сведоче да су имали осећај за лепо. Постојала је хипотеза да су знакови имали смисао поруке само на украшеним зделама. Но, брзо су од тог уверења одустали, јер су винчански симболи видљиви и на сасвим обичном посуђу. Које се не може назвати “уметничким делом”.
Трагајући за одговором, шта је Винчанац имао на уму када је урезивао ове симболе, научници су се сложили и закључили:Желео је комуникацију. Ово решење понудио је науци амерички стручњак Шан Вин који је те знаке средио и систематизовао. За разлику од већ уврежене научне претпоставке да знаци на посудама означавају својину (да се бележило ради распознавања) Вин је понудио другачије објашњење.
Знаке је упоређивао са ћириличким словима. И закључио да постоји типолошка сличност винчанских знакова и ћириличких слова. Овакав његов став није прихваћен. Напротив, изазвао је извесна неслагања са археолошким погледима и тумачењима.
Харалд Харман, директор америчког Института за археомитологију, један је од неколико светских стручњака који се посветио проучавању и истраживању симболике винчанских знакова. Он је класификујући урезе закључио да се данас на просторима југосточне Европе и Мале Азије јављају паралелне високе цивилизације неолитског времена.
Брукнеру је занимљиво Харманово тражење паралела са Блиским истоком.
- Ако је винчанска култура почела да се развија на нашим просторима негде око 5.000 година пре нове ере, хајде да видимо шта имамо на Блиском истоку - запитао се Брукнер. - Ако су то високе културе, извесно је да оне немају ту врсту комуникације које смо видели на винчанским посудама.
Тада је Харман почео да развија хипотезу да је винчанско писмо најстарије на Балкану. Истицао је да је старије у односу на појаве на Блиском истоку, чиме је заправо покушавао да докаже балканско порекло винчанске културе. Дакле, на Балкану види корен најстаријих комуникација, који се касније “раширио” на Малу Азију.
Овај научник је био тако смео да изјави:
- Урезани знакови на винчанским посудама представљају најстарије прото писмо.
Јесте или није?
Овим питањем почиње сплет хипотеза, јер има много знакова са заједничким коренима који су, ипак, далеко од тврдње да значе - писмо.
У доказивању тога јављају се размишљања, проучавања... Све у свему, предстоји дуготрајна научна експедиција да се урезани знакови најпре фотографишу и најпрецизније нацртају. Најделикатнији задатак је, свакако, да се ти знакови, ако је могуће, дешифрују и протумаче.

СКУП
НАУЧНИ проблем винчанских знакова поново је у жижи интересовања стручњака. О томе сведочи недавно одржан Међународни симпозујум о неолитском систему симбола југоисточне Европе назван “Знакови цивилизације”, у Новом Саду.
Око 35 еминентних домаћих и страних стручњака дискутовало је о писмености преисторијског човека с Балкана. Заинтересовани за рану писменост у Европи они су разменили мишљења и ставове о могућности која се намеће, да је писмо винчанске културе центар за све комуникације уочене у региону од Италије до Украјине.
(НАСТАВЛЈА СЕ)