ПИШЕ:Зорица Т. Мирковић
ВАСИЋ је нарочиту пажњу у својим проучавањима посветио “урезима и ознакама”, налазећи да се оне појављују и на украшеним, али и на савим обичним посудама. И он је првобитно, размишљајући о улози тих симбола претпоставио две могућности. Или су занатлије које су израђивале грнчарију “маркирале” свој производ или је, пак, власник означио “својину”.
- У време када је Васић ископавао на Винчи, ништа слично у европској преисторијској археологији није било познато - каже Андреј Старовић, дугогодишњи истараживач винчанских симбола. - Он је логично, претпоставио да је порекло насеља на Винчи повезано са временом формирања раних грчких колонија 7. и 6. века пре нове ере, какве су биле оне у јужној Италији, Сицилији или на Црном мору.
Због карактеристичне црнопечене и углачане керамике на самој Винчи, налик атичким радионицама, он је читаво насеље видео као - јонску колонију.
Старовић сматра да је ова Васићева погрешка у тумачењу порекла и времена живота винчанске културе важна за феномен винчанских знакова. Зато, што је директну аналогију потражио у пракси атичких занатлија грнчара да своје производе обележавају, попут данашњих брендова.
Винчански корпус налаза и налазишта као интегралне археолошке културе пресудно је дефинисао рад М. Гарашанина. Старовић ће рећи да је он успоставио унутрашњу хронологију тог периода издвајајући две основне фазе: старије (тордошке) и млађе (плочничке).
Гарашанин је критички оповргао Васићеву идеју о апсолутној старости и културној припадности Винче преткласичном грчком свету, али се није потрудио да такође, критички преиспита и идеју о серији винчанских знакова као ознакама власништва или произвођачке “марке”.
Вероватно најзначајнију студију феномена винчанских знакова, од досада урађених, понудио је у својој дисертацији амерички археолог Шан Вин. Он је прикупио серију са 50 винчанских налазишта у Србији, анализирао је и на основу тога, груписао знаке. Потом је на основу особина које је сматрао пресудним, предложио њихову класификацију.
Овај амерички научник је показао да винчански знаци представљају систем, а не збирку насумично и произвољно бележених симбола. Шта, међутим, недостаје његовој, иначе, исцрпној студији? Фали јој јасна анализа контекста знакова.
СТАРОВИЋ је мишљења да упркос таквој мањкавости, Винова студија представља огроман потенцијал за археолошки одговор на кључно питање: јесу ли винчански знаци, преисторијском човеку били писмо, у данашњем смислу?

НА просторима распростирања винчанске културе нађен је велики број предмета украшених знаковима углавном геометријског облика, са паралелно урезаним зарезима, линијама, укрштеним линијама, курволинеарним линијама (непрекидно испрекиданим), свастиком (кукастим крстом, иначе симболом прошлости Европе) и сличним низом знакова. Они нас упућују да је пре 7.000 година пре нове ере, преисторијски човек комуницирао са својим чланом заједнице и даљим племенским заједницама.

ДЕШИФРОВАНЈЕ
- НАУЧНИЦИ су то комуницирање назвали невербалним - објаснио је Богдан Брукнер, нагласивши да о такозваном вербалном, стручњаци не знају ништа. - Несумњиво је да су међусобно разговарали, али којим звуцима и гласовима су градили речи, остаће заувек непознаница.
Тај говор старих Винчанаца је нестао заједно са њима, али су остали знаци, који се можда, могу дешифровати. Они су у последње време толико нарасли да су се научници почели питати, шта, “записани” на теракотама и ћуповима, заправо значе?
(Наставља се )