Пише: Зорица Т. Мирковић
НАЈСТАРИЈЕ писмо на свету настало је на Балкану?!
Ако се ова хипотеза, која све више добија научно утемељење, покаже тачном, 1.200 урезаних знакова (симбола) или писаних порука на посудама, ређе на човеколиким фигуринама и другим предметима пронађеним у оквиру најбоље проучене винчанске културе у југоисточној Панонији и на Балкану, потврдиће тезу да је реч о првом, најранијем људском писму, корпусу линеарних натписа који се развијао у Подунављу у шестом миленијуму пре Христа.
То ће бити доказ да Балкан није одувек био назадан. Штавише, могао би бити колевка писмености. Ово, наизглед, револуционарно откриће о коренима писмености праисторијског човека са Балкана, још је у теоретским повојима. Досадашња археолошка, лингвистичка, палеолошка и разна стручна истраживања иду у прилог претпоставци зачећа цивилизације на Балкану.
Ипак, научници за сада, изузев оспораваних изузетака, нису спремни на такав закључак. Још нису добили одговоре на сва питања о симболичким траговима активности хомо сапиенса, из времена када је колонизовао европски континент. Уочили су да су рани људи користили апстрактне знаке, а сада покушавају да докажу, да ти симболи, можда, представљају архаично писмо.
ШТА је навело старог Винчанца да урезима означава предмете које је свакодневно користио? Коме су те поруке, очигледне жеље за комуникацијом, биле намењене? Да ли су ти симболи значенски или су напросто апстрактни, неразумљиви цртежи?
Ове и друге недоумице предмет су проучавања и истраживања стручњака. Домаћих и страних. Рецимо, Харолд Харман, чувени лингвиста са америчког Института за архемитологију, склон је веровању да знаци на предметима са винчанског локалитета представљају најстарије, прото писмо. У прихватању овог “открића” археолози су се показали опрезнијим, знајући да постојање писма подразумева извесне законитости и граматичка правила. НЈихову сумњу највише побуђује чињеница да знаци, за које се претпоставља да су “писмена”, још нису дешифровани.
Андреј Старовић, кустос Народног музеја у Београду, оценио је збиља тешким узети за историјску истину да је пре много година један народ, који је насељавао широка пространства између две велике европске реке, смислио оригиналан писмени систем и тако закорачио у предворје цивилизације. Или је та тврдња просто (не)научна фикција?
Винчанска култура позната је више од једног века у археологији, а скоро три последње деценије траје тихи “рат” између поборника пуне писмености неолитских Винчанаца с једне стране и, а приори категоричких опонената овакве идеје, с друге стране.
Са серијом од око 1.500 непознатих налаза прикупљених у последњих седам година са 39 локалитета у Србији, Старовић је несумњиво квалификован да понуди прилично утемељене резултате. Он уједно указује на чињеницу да ни један, али у пуној мери ни други “табор” до сада није понудио чврсте доказе за свој став.

ДУНАВСКО - БАЛКАНСКО?
ПОЈЕДИНИ истраживачи винчанског писма предлагали су да се оно назове - дунавско писмо, зато што су винчански симболи пронађени махом на подунавској територији. Ова идеја је одбачена јер поједини винчански локалитети нису подунавски.
Било је и предлога да се назове балканским писмом. Тим термином би се у целости обухватила тема, али су амерички стручњаци сугерисали да идеја није баш најбоља. Објаснили су да је винчанско писмо фасцинантна појава, а тренутно спомињање Балкана изазива негативне асоцијације (минули ратови, превирања, Слободан Милошевић...)

(НАСТАВЛЈА СЕ)