Пише: Миша РИСТОВИЋ


ОВОГОДИШНЈИ Ускрс обележен је у Сокобањи невероватним догађајем. У локалној цркви крштена је као члан сокобањске породице Манојловић девојка Николета, за коју тврде да је њихова ћерка за којом су трагали 23 године, од тренутка када им је у београдској Болници за недоношчад (данас Институт за неонатологију) саопштено да им је 11 дана по рођењу близанаца девојчица умрла.
Да ли је у питању судбина или игра случаја, тек, Васкрс је пао баш на 5. мај, дан када је девојчица Манојловићевих била рођена. Тако је девојка коју сматрају Николетом у Сокобањи истовремено прославила и рођендан, заједно са ЛЈубомиром Манојловићем, који би требало да јој је брат близанац, пет минута старији од ње.
- Ми смо тражили и нашли своје дете које нам је било украдено по рођењу, али на томе нисмо стали. Поднели смо кривичну пријаву против конкретних личности за које с разлогом верујемо да су организовале и спровеле краћу, мада видимо да се надлежни тиме не баве са посебном ревношћу - каже Милутин Манојловић. - Што се нас тиче, ми смо дете пронашли. Али, јавило нам се много других породица којима се догодило нешто слично.

ТЕЛЕГРАМ О СМРТИ ДЕВОЈЧИЦЕ
УБЕЂЕНИ да су открили животну истину, Радојка (44) и Милутин (44) Манојловић из Сокобање, власници тамошње мале кафетерије **М**, још 12. децембра прошле године поднели су Општинском јавном тужилаштву у Сокобањи приватну тужбу против Н. Н. починиоца због кривичног дела из члана 117, став 1, КЗ Републике Србије.
- Дана 29. децембра 1977. године у Београду Радојка и ја смо склопили брак, а 5. маја 1979. године она је родила близанце у болници **Народни фронт**. Мушко дете је рођено у 22 часа, а женско у 22.05 - истиче Манојловић у својој тужби. - Као недоношчад, бебе су пребачене 7. маја исте године у Болницу за недоношчад у улици Цара Хајла Селасија 26. Супругу која се налазила у кући мојих родитеља, мајке Даринке и сада покојног оца ЛЈубомира Манојловића, са којима је живела и моја полусестра Зора Нешовић-Чизмаш у Београду, обавестила је моја мајка 16. маја да јој је ћеркица умрла.
- У исто време, како Манојловићи наводе у тужби, мушко дете је по тврдњама лекара било у врло критичном стању. Међутим, 25. јуна 1979. године дечачић је отпуштен из болнице, са тежином од 2.800 грама и са препоруком др Стевана Дудића да напустимо Београд и живимо са дететом у некој бањи или на мору - пише Милутин Манојловић у тужби.
Манојловићи у тужби предочавају и да је у међувремену, после доста година, нихов син ЛЈубомир почео професионално да се бави спортом, па је недавно било неопходно да му се из болнице извади историја болести.
- Сакупљајући документацију за ЛЈубомира дошли смо до податка да је женско дете, кршетно Николета, живо, здраво и тешко 3.200 грама, отпуштено из болнице истог дана кад и ЛЈубомир, тј. 25. јуна 1979. године! - тврде Манојловићи у тужби.
У међувремену је заменик ОЈТ из Сокобање Бранислава Анђелковић уступила у даљу надлежност Општинском јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву породице Манојловић **с обзиром на то да из пријаве произлази да је означено кривично дело промена породичног стања из члана 117, став 1, КЗ РС извршено на подручју града Београда**. После **шетње** пријава је коначно пристигла до Другог општинског тужилаштва у Београду, а Манојловићи је потом прецизирају са конкретним именима.

ОТПУШТЕНА ЗДРАВА И ЧИТАВА
КАКО је дошло до ове велике ујудурме која је прерасла у до сада нечувени скандал?
Пре свега, Манојловићима је велике сумње изазвала управо поменута потврда, издата 3. децембра прошле године од стране Института за неонатологију:
**У нашу установу примљено је дете Манојловић, женско, мат. бр. 600, од мајке Манојловић Радојке и оца Милутина, рођено у ГАБ Београд дана 5. 5. 1979. год. Примљено 7. 5. 1979. а отпуштено 25. 6. 1979.**
Судећи по том документу, девојчица није умрла 16. маја, како је у оно време у тој истој болници написано у потврди о њеној смрти. Напротив, она је, по наводу из потврде, 40 дана касније отпуштена жива!
У поменутој потврди иначе постоји још само једна и те како чудна реченица:
**Због техничких немогућности нисмо у могућности да вам дамо детаљнију информацију.**
У породичном дому Манојловића после добијања ове потврде више није било мира. Радојка и Милутин не могу ноћима да спавају. ЛЈубомир Манојловић (22), брат близанац умрле (или нестале) Николете, који свом снагом помаже родитељима у трагању за истином о изгубљеној сестри, са огорчењем тврди да за Николету никад нису добили епикризу болести, те немају ни документ о томе шта се с њом догађало пре него што је наводно умрла.
- Али, у болничкој књизи Института за неонатологију видео сам да поред **женског детета Манојловић** стоји ознака **б. о.**, што значи да је била добро, уз напомену да је отпуштена са тежином од 3.200 грама - тврди ЛЈубомир.
Почетак ове готово невероватне приче датира од када су се Радојка, рукометашица из Бенковца, и Милутин, фудбалер Галенике, срели, заволели, венчали и наставили да живе у Београду. Док је он био у војсци, она је чекала бебу.
НЈихова велика невоља била је у томе што су имали најнеповољнију комбинацију резус-фактора јер је њен био негативан, а његов позитиван. Додатни проблем био је у томе што тада нису обављани прегледи ултразвуком, па Радојка није знала да носи близанце.

ДЕЦУ НИЈЕ ВИДЕЛА
- ТЕК кад се родио дечак, у ГАК **Народни фронт** др Душан Станојевић је схватио да постоји и друго дете - прича Радојка. - Повикао је: **Напни се, жено, још једном!** и убрзо је рођена и девојчица. Хтела сам да видим које је мушко а које женско, а они су узвратили: **ЛЈуби, љуби, брзо, мали су, морају у инкубатор!**. То је био мој једини сусрет с девојчицом.
У протоколу порођаја **Народног фронта** записано је да је порођај обављен 5. маја 1979. године. Дечак је рођен у 22.00, са 1.750 грама. Девојцица је рођена у 22.05, са 1.650 грама. Порођај је био нормалан, старост трудноће процењена је на 34 недеље.
Два дана касније деца су пребачена у Специјалну болницу за недоношчад. Мајка је неколико дана задржана у **Народном фронту**, а потом је пожурила да их пријави матичару у СО Савски венац. Биле су јој потребне крштенице да би супруг, као хранилац породице, раније био пуштен из војске.
Децу није могла да види, а информације о њима добијала је преко родитеља свог супруга. Биле су штуре и неповољне. Јављано је да дечак није добро. Девојчица није помињана. Добила је упут 14. маја да као мајка дојиља иде у Болницу за недоношчад, где се измузавала у лактаријуму, али контакт с децом није имала.
Онда јој је свекрва показала телеграм у којем је писало да је девојчица умрла 16. маја. Пала је у несвест. Млеко је пресахло.
- Стигао сам из војске две недеље касније. У међувремену мој отац је отишао да са лекаром одељења др Стеваном Дудићем разговара о околностима под којима је девојчица умрла - прича Милутин Манојловић. - Лекар му је у ходнику у пролазу рекао да је добила излив крви у мозак. На очев захтев да преузме тело ради сахране, др Дудић је одговорио да је тело у лошем стању и да би призор био потресан. Нагласио је да треба обавити и обдукцију и да ће сахрану на уобичајен начин обавити Болница.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)