Пише: Миша РИСТОВИЋ

ОНО што сада покушавају многи родитељи, Лидија и Драган Брђовић из Врњачке Бање осмелили су се да ураде још пре неколико година. Јавно су оптужили и именом и презименом прозвали један нишки брачни пар да им је украо бебу у породилишту.
Велика нишка психолошка драма започела је фебруара 1988. године, када су Брђовићи одлучили да после 18 година ћутања и претраге некако дођу до истине. Да открију и сазнају да ли је њихова ћерка Ана далеког 23. децембра 1980. године умрла или је њена смрт била исценирана како би постала мезимица једне друге породице.
Уз подношење кривичне пријаве Окружном јавном тужилаштву у Нишу, Брђовићи су и у нишким локалним новинама отворили душу и без пардона тешко оптужили један угледан брачни пар да им је из породилишта украо тек рођену кћерку. У до тада незабележној ситуацији, Лидија и Драган су поименце набројали многе особе које су окарактерисали као саучеснике велике крађе њиховог детета.
Док су очекивали и званични расплет по кривичној пријави, Драган Брћовић је отпутовао у Швајцарску, где је дуго година радио, како би пронашао прави начин да са тамошњим стручњацима докаже да је ћерка која живи са прозваним нишким брачним паром - његово дете. Брђовићи су јавности тада предочили да се поменути брачни пар из Ниша, после подизања велике прашине, чак спремао да отпутује у иностранство, што је за Брђовиће био доказ више да су у праву.

ПОРОДИЛЈА НЕСТАЛА
Интересантно је и да се у редакцији нишких локалних новина, дан пре објављивања имена и презимена брачног пара које су Брђовићи прозвали за краћу детета, појавио управо човек на кога су сумњали, захтевајући да се његово И женино име не обелодањује у јавности.
На чему се се базирале тешке оптужбе Брђовића?
На основу тврдњи из њихове кривичне пријаве, сумњу су у почетку изазвале неуобичајени прегледи за једну трудницу. Лидији Брђовић су, како су тврдили у пријави, вадили крв у десет епрувета, са убеђивањем лекара да се то ради како би се утврдило здравствено стање мајке и детета.
- На клиници у Нишу као медицинска сестра радила је и блиска рођака зета моје супруге, али и пријатељице једне Нишлијке за коју сумњамо да је украла нашу кћерку - истакао је Брђовић у кривичној пријави. - Када се Лидија породила, у њену собу је у кућној хаљини дошла та Нишлијка и објаснила јој да се породила дан пре тога царским резом, да је добила девојчицу и да са бебом нешто није у реду. Лидији је предочила и да нема млека, па ју је замолила да јој **уступи** свој драгоцени напитак за њену бебу. Лидији је и тада било нелогично да жена која је имала компликовани порођај може тек тако да се шета по ходнику. Потоњих шест дана Лидија је тој жени давала млеко, иако њену бебу није ни видела. Седмог дана та жена је напросто нестала, док је поменута медицинска сестра узела слободан дан, добро знајући да моја супруга тог дана излази из породилишта.
Лидија Брђовић се породила на Гинеколошко-акушерској клиници у Нишу 23. децембра 1980. године. Родила је женско дете тешко 2.300 грама. Кћеркица је имала изражене дуге црне трепавице и дугу густу косу.
Седмог дана по порођају, како су предочавали Брђовићи, дете је подојено ујутру, па три сата касније, и није било никавог знака који би указивао на било какав поремећај. Када је пре напуштања породилишта Лидија требало још једном да подоји кћеркицу, дежурна бабица је поменула да са бебом нешто није у реду, уз препоруку да оде код докторке на разговор.
- Докторка је хладно, безосећајно и са повишеним тоном Лидији саопштила да је дете умрло - навео је у кривичној пријави Драган Брђовић. - Шокирана, моја супруга је питала како је то могуће када је баба до тада била и жива и здрава, али је добила одговор да је у питању тренутна смрт и да не знају како је наступила...
Брђовићи истичу да је Лидија инсистирала да види мртво дете, али да су јој медицинске сестре дале ињекцију, а под нос ставиле газу. После тога Лидији су потурили један папирић непознате садржине који је она, на њихово инсистирање, у шоку и страху - потписала.

ОДГОВОР НА ТУЖБУ
- У том тренутку појавио се Лидијин бивши зет, који ју је убедио да не виђа мртву кћеркицу речима: **Ма, пусти то. Мисли мало на себе, млада си, родићеш још деце!** - истиче Драган Брђовић. - Тог дана дошао сам у 11 сати да преузмем супругу и дете, али ме је у холу породилишта дочекала једна медицинска сестра која ми је после представљања рекла да ми је дете умрло. Упутила ме је код доктора који је потврдио њене речи, уз констатацију да је боље и тако, него да је дете остало живо! Тражио сам да видим дете макар и мртво, али су ми одговорили да је то немогуће, јер је беба већ упућена на обдукцију. Отишао сам до зграде коју ми је доктор показао, али ми је тамо речено да дете не могу да видим јер је послато на обдукцију у Београд!
После провере телефоном несрећни Драган Брђовић је сазнао да беба ипак није послата за одбукциони преглед у Београд и да се тако нешто и не практикује. Једини писани траг о смрти детета је отпусна листа бр. 14220, док са обдукције не постоји никакав документ. Истовремено, посмртни остаци детета нису предати Брђовићима, те тако своју ћерку нису могли ни да сахране.
- Речено ми је да је дете умрло у 11, а на отпусној листи пише да је преминуло у 12 сати, док резултате обдукције никада нисмо добили - тврди Брђовић . - Када смо покренули питање судбине нашег детета и јавно отужили тај нишки брачни пар да нам је украо ћерку, они су почели да причају како је моја Лидија то дете продала, што је значило да и они сами знају да наше дете није мртво.
Лидија и Драган Брђовић су све време сумњали да им је ћерка заиста умрла, а повод да крену у **акцију** доказивања да им је дете ипак украдено било је једно изненадно питање упућено преко **треће руке**. Једна од њихових рођака је, наиме, другу рођаку питала: **Зашто се Лидија и Драган не распитају да ли им је дете живо?**.
Ова нишка афера окончана је решењем Окружног јавног тужилаштва, којим је кривична пријава Брђовића одбачена као неоснована. Истовремено, прозвани брачни пар из Ниша је тужио Брђовиће.
Оглашавање Лидије и Драгана Брђовића изазвало је лавину сумњи многих родитеља чија су деца у том периоду умрла у нишком породилишту.

НЕВЕРОВАТНА СЛИЧНОСТ
БРЂОВИЋИ су чак тврдили да дете које живи код прозваног брачног пара у Нишу веома личи на Лидију. Предочавали су да ће прихватити да им се узме крв или да се неком другом методом утврди чије је дете.
Јавно су истицали и да пристају на максимално могућу казну уколико су погрешили у отужбама нишког брачног пара. Циљ им је био да се сазна истина јер, како каже Драган, са Лидијом има два сина Срђана и Филипа, и жели да њихова ћерка, а зна да су јој они родитељи, има браће.
- Синовима смо све испричали и они су једва чекали да виде своју сестру - тврдио је Драган. - Жеља нам је била да наша Ана најзад сазна ко су јој прави родитељи, а после нека сама одлучи с ким ће да живи. Ценим и то што су је ти људи из Ниша одгојили, али је битно да и она зна да код нас може увек да дође, да можемо да јој помогнемо.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)