Зашто се партнери у дугим везама теже одлучују за брак?

Славица Добросављевић

среда, 17. 06. 2020. у 16:16

Зашто се партнери у дугим везама теже одлучују за брак?

Колико неко придаје значај институцији брака зависи од уверења које особа има о њему / Depositphotos

Да ли је то бег од обавеза које брак неминовно носи са собом? Значи ли то да не пристају да ушушканост и зону комфора олако замене већом одговорношћу или сматрају да је то само парче папира

ДУГО су у емотивној вези, само на корак до брака. Али никако да начине тај најважнији корак. Док један партнер прижељкује тренутак када ће изговорити судбоносно "да", други још не жури са одлуком да озваничи љубав, сматрајући да то није неопходно.

Зашто парови у дугогодишњим везама теже одлучују да се венчају? Да ли је то бег од обавеза које брак неминовно носи са собом? Значи ли то да не пристају да ушушканост и зону комфора олако замене већом одговорношћу или сматрају да је то само парче папира које суштински ништа неће променити у њиховом односу и животу? Да је то одавно превазиђена форма која може да "угуши" љубав и слободу и беспотребно је оптерети? Или се можда иза тога крију дубљи и озбиљнији разлози?

Психолог и психотерапеут Маја Павлов сматра да се партнерство као део људског искуства гради кроз суживот и да она генерално могу бити различита. Али на одлуку да ли ће и када пар озваничити везу, утичу и претходна емотивна искуства партнера, као и примарна породица у којој су одрасли.

- Дужа веза може да значи очување навике, успостављање сигурности, из које се не би ишло даље или излагало ризику - каже Маја Павлов за "Живот плус". - Може значити и остајање у постојећем, ради неприхватања или обавезивања на већу одговорност у односу. Код особа се разликују и њихови животни сценарији из углавном примарних породица, као и врсте и квалитет заједништва у фамилијама из којих су потекли. Рецимо, мама и тата можда нису имали нарочито срећан брак, али зато бака и дека јесу. Или обрнуто. Тата није упознао свог оца, али је касније са мамом изградио дивну породицу. Фалила му је мушка фигура. То су само неки од примера када се особе присећају ранијих искустава, покушавајући да разумеју ситуацију у којој се тренутно налазе. Ово је веома важно, јер су то први модели у односу на које се људи оријентишу.



УСЛОВЉАВАЊЕ

Значи ли то да не придају велики значај институцији брака или имају осећај да су у браку уколико живе заједно?

- Колико неко придаје значај институцији брака зависи од уверења које особа има о њему. Ево неких: "Верујем да је брак важан", "То је само слово на папиру, ако нема љубави шта ће ми то". "Тај папир ми ништа не значи". "Брак је светиња у нашој породици". Парови који живе заједно често рационализују ова уверења, позивајући се на неке од поменутих изјава. Ипак, иза тих мотива да се венчају или не, обично стоји претходно искуство. Такође, доминантан став једног партнера уме другог "да позива на пристајање или одустајање" од опције да се венчају. Након несвесног преузимања уверења партнера, и друга особа може да тврди "да је тако најбоље". Понекад је ово начин заштите од разочарања или пристајање на нечији критеријум, па и услов.

Да ли се више двоуме жене или мушкарци, коме је више стало до брака?

- То је врло индивидуалан став свакога партнера, без обзира на пол. Ипак, један број људи заступа став да је најважнија слобода. То се често разуме на начин да особа верује да се не мора нужно венчати. Штавише, може тежити ка максималном избегавању брака. Понекад жене имају тежњу да се јасније одреде уз партнера како би осетиле "припадање", а тиме и базичну сигурност. Ипак, и жене и мушкарци понекад сматрају да то није добро због њихових година, претходних искустава, деце, унука и свега што подразумева такозвана "културна конзервативност". Некада се ова "обазривост" намеће као мотив да се други не оптерети нечијим "одласком са овог света".

Чега се највише плаше?

- Страх од неуспеха, који се манифестује у различитим облицима (избегавање "ранијих промашаја" или несвесна бојазан од одбацивања) зна да буде присутан као разлог избегавања легализовања везе. Такође, страх од смрти у позним годинама може да има скривену форму у одустајању од венчања и започињања нечег новог.

Уколико дође до венчања, какве су шансе да такав брак опстане?

- Постоје старији људи који воле да буду заједно. Имају ритам виђања, своје ритуале, попут заједничких оброка или шетњи које им ствара сигуран образац подршке. У том случају неки се, уколико то не сматрају проблематичним због деце и имовине, одлучују и на тај корак. Ово је чешће случај код ситуираних старијих особа, које се не боје да уђу у везу, јер не страхују шта ће касније бити. Ипак, такви случајеви су ређи.

Страх од венчања има и име


Миленијалци, иако њихово време тек долази па се не може рећи да касне са брачним животом, све гласније признају да се плаше брака. Као разлоге најчешће наводе лоша искуства, убеђење да ће се у брачној заједници осећати заробљено, а поготово да ће нешто важније због тога пропустити. Последњи разлог називају ФОМО (што је скраћеница од fear of missing out). Ако одлучим да се венчам са овом особом, да ли се одричем могућности да у будућности будем са неким ко ми много више одговара? Када се оженим, хоћу ли и даље моћи да путујем кад ми се прохте? Зашто да се залећем, ако ме у будућности чека нешто веће, боље, узбудљивије? Ово су само нека од питања која муче младе, али и старије гамофобичаре (гамофобија је страх од венчања и брака), па се радије одлучују да, ма колико да некога воле, буду у вези него у брачној заједници. Јер, већина људи нема ништа против тога да живи са неким до краја живота, али зато има проблем када то треба да се озакони.

Статистика показује да овај страх, који чак и није тако ретка појава, чешће осећају мушкарци, јер су наводно психички неспремнији за брак. Ни жене, међутим, нису "оперисане" од њега, што је углавномпоследица пропалог брака, непријатних искустава из претходних веза или неповерења у људе, нарочито у родитеље и остале чланове породице. Људи који имају проблем са интимношћу и блискошћу неретко живе са неким сасвим нормално, имају редовне сексуалне односе, а онда почињу да се повлаче када им веза заличи на обавезу. Тада и само размишљање о браку код таквих људи може да изазове панику и доведе до промена у вези или њеног прекида.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације