Потпис није потврда љубави: Зашто се многи партнери опредељују за заједнички живот без одласка код матичара

Славица Добросављевић

26. 02. 2020. у 18:10

Потпис није потврда љубави: Зашто се многи партнери опредељују за заједнички живот без одласка код матичара

Depositphotos

Законски аспект брака неки људи доживљавају као заробљеност, због чега желе да задрже могућност безбедног и некомпликованог изласка из везе ако се осете угроженим

УМЕСТО судбоносног "да" и заветовања на вечну љубав пред матичарем, многи емотивни партнери се одлучују да заједничку будућност уреде сами, лепше, боље и хуманије него било који закон. И све је као у браку, годинама живе заједно, воле се и поштују, имају децу... Недостају само венчани лист и бурма на руци која ће их свакодневно подсећати на то да су се једно другом обећали. Они који нису заговорници брака и таквог традиционалног модела заједништва, поштовање према партнеру доказују свакодневно, речима и делима.

Значи ли то да брак као институција губи доминантну улогу у друштву? Зашто се парови одлучују на овакав вид емотивног партнерства, како живот удвоје "без потписа" утиче на љубав, да ли она временом постаје снажнија или слаби? Психолог и психотерапеут Светлана Слепчев за "Живот плус" каже да је таквим особама суштина важнија од форме и да они сматрају да брак може да се одржи без друштвеног уговора који би их обавезао да остану заједно:

- Мислим да се не ради о јачини осећања љубави које их "држи" заједно, већ о вредностима (мање традиционалним) и аутентичној спремности за дуготрајан однос. Ове особе су спремне да преузму одговорност коју повлачи ступање у било какав облик заједнице са неким. Љубав је неопходна, али није довољна да веза опстане, било да се ради о браку или ванбрачној заједници. Потребна је одлука да се истраје, народски речено, "и у добру и у злу", да останемо заједно и када пролазимо кроз кризе и проблеме. Ради се о особама које посматрају брак као слободу избора и које, пре свега, осећају личну одговорност према партнеру са којим су у вези, због чега није потребна додатна друштвена одговорност наметнута кроз закон која би их "приморала" да остану у браку. То су самосвесне особе које имају довољно поверења једна у другу, али и у себе, да могу самостално да регулишу однос, без потребе за спољном, друштвеном регулативом. Рекла бих да је међусобно поверење кључно за опстанак ванбрачне заједнице.


ПРЕДНОСТИ И МАНЕ

Да ли је то тренд и које су мане и предности оваквог партнерског односа? Наша саговорница подсећа да је брак сложен и подложан сталним променама, да су и раније постојали парови који су живели у ванбрачној заједници, али да их је у 21. Веку знатно више. Пораст "невенчаних бракова" је условљен променом уверења о браку, улогама полова и религији. На питање ко више инсистира на томе, мушкарац или жена, Светлана Слепчев каже:

- Чини ми се да је то подједнако заступљено код оба пола. Пре бих рекла да је одлука да се живи у ванбрачној заједници условљена вредностима и уверењима особе о браку и животу уопште. Када пар одлучи да озваничи везу брачном церемонијом, тада се намеће питање: "Сада када смо у браку, да ли остајемо заједно зато што то желимо или зато што морамо јер смо венчани?" У ванбрачној заједници је можда јасније да је брак добровољна ствар. Мана може да буде то што им је лакше да се разиђу јер не постоји институција брака и законска сила која би их задржала заједно у периодима кризе и конфликата.

Али заједнички живот "без потписа" не представља увек избор оба партнера, већ је понекад наметнуто решење једног од њих. Да ли се особа којој то не представља идеалну опцију осећа инфериорно и деградирано?

- Да, ако се неко од брачних партнера понаша као да је брак потпуно добровољна ствар из које може да изађе било када, због чега не жели да се обавеже и никада не прави уступке. Или ако је особа пристала да живи у невенчаном браку, а заправо то не жели, тада такође може да се осећа угрожено и деградирано.

Да ли живот у заједници која званично није регулисана законом, невенчаним супружницима даје већу слободу, самим тим и мањи осећај спутаности и органичења?

- Може да пружи осећај веће слободе особама које нису спремне да се ангажују у грађењу интимности и имају страх од блискости и емоционалног везивања. За њих ступање у брак може да буде угрожавајуће на психолошком нивоу. Међутим, људи који већ годинама или деценијама живе невенчано и при томе су срећни, не спадају у поменуту групу.

Раније је брак сматран круном љубави, а шта данас представља круну емотивног односа? Психолог и психотерапеут Светлана Слепчев истиче да се превише значаја придаје самом чину венчања и формалном аспекту брака, па људи не схватају да све што се дешава пре и после "стављања потписа на папир" има много већу вредност и одређује какав ће брак бити.


- Круну емотивног односа данас представља раст партнера у оквиру брачног односа - да ли могу да будем искрен са тобом, да се развијам и будем аутентичан? Хоћеш ли ми помоћи да превазиђем своје несигурности и радити у корист моје добробити?


Некад се запитамо да ли се иза тога крију и други мотиви и да ли такав однос у одређеним ситуацијама "уређује" новац, односно партнер који више зарађује? Самим тим диктира и дефинише облик и начин функционисања партнерског живота.


- Мотив може бити претходно брачно искуство и развод због чега се особа ослободила романтичних представа о браку и стекла реалистичнију слику о томе. Дакле, људи који су схватили да брак сам по себи не уноси нове елементе и да је могуће доживети љубав или разочарање у вези коју сте крунисали браком као и у оној коју нисте. Или ако су његови/њени родитељи имали лош брак, због чега се особа плаши блискости и везивања. Принудни (законски) аспект брака неки људи доживљавају као заробљеност, због чега желе да задрже могућност безбедног и некомпликованог изласка из везе, ако се у неком тренутку осете угроженим. Новац уређује однос и у браку у којем су људи венчани. Партнер који зарађује више има већу моћ у смислу да може да уцењује у оним случајевима где новац има улогу - развод, старатељство над децом...



И ПОЗНАТИ У "ДИВЉЕМ БРАКУ"


ПОБОРНИК брака није ни певач Владо Георгиев, који живи у ванбрачној заједници са изабраницом Милицом Самарџијом са којом има ћерке Софију и Елену. Пре неколико година музичар је у једном ресторану, на свој рођендан, организовао "лажно венчање" када су Милица и он рекли "не". Владо сматра да је брак непотребан, сувишан и превазиђен" У дугогодишњој ванбрачној заједници живе глумица Мирка Васиљевић и фудбалер Вујадин Савић који имају троје деце. Судбоносно "да" никад није изговорила ни Даница Максимовић. Глумица и њен невенчани супруг Тоде Лолић имају сина Милоша. Даница сматра да папир не може никога да веже, а пред олтар никада није стала ни њена колегиница Тања Бошковић. Ипак, она не крије да јој је увек била жеља да се уда али, како каже, није имала таленат за брак.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Darija

26.02.2020. 18:22

Ti parovi koji zive bez "papira" vecinom su iskrenji , zive svoj zivot sa mnogo vise postovanja, poverenja, ljubavi itd..

1238

26.02.2020. 23:24

"Potpis" je u danasnjem zakonodavstvu omca oko vrata buducem "muzu". Zbog toga se mnogi ljudi uzdrzavaju od "potpisa" i zive u vanbracnoj zajednici.Nemci imaju izreku: "Razvodom zena dobija decu a muskarac racune." Pravedno, zar ne?