Да ли сте гледали комедију “Болничарка Бети” (2000), у којој се Рене Зелвегер заљубљује у доктора из ТВ серије, постаје опседнута њиме и почиње да га прогања, преузимајући алтер его болничарке из екранизоване болнице? Реч је о филму, па је и развој догађаја филмски, али шта ако се нешто слично деси у реалности? Готово свима нам се догодило да нам се допадне нека јавна личност, па да помно почнемо да пратимо њено кретање, наступе, интервјуе, облачење, проналазимо се у сваком стиху песме коју изводи “баш нама”, а сочне трачеве везане за нашег јунака не пропуштамо. Но, када почнемо да се замишљамо у улози емотивног партнера ове личности, па то потраје и осећамо стварну заљубљеност, то већ није тако безазлено. Односно, јесте, ако том осећају приступимо са шалом и опрезом, уз обавезно “проћи ће” или “штета, баш је сладак”. Међутим, ако наша заљубљеност поприми симптоме оне озбиљне и одистинске, морали бисмо да спустимо лопту и преиспитамо се. С обзиром на то да је ова врста понашања најсимптоматичнија за млађи узраст, запитали смо се у ком старосном добу се најчешће заљубљујемо у познату личност. Саговорница “Живота плус”, Жељка Курјачки, психолог и психотерапеут, каже да се то најчешће догађа у раном адолесцентном узрасту, када још не одвајамо у потпуности машту од стварности. Додаје и да је подједнако заступљено код оба пола, јер страх од блискости, као и жеља да себе заштитимо маштом и повлачењем у свет сопствених фантазија, једнако је присутан код жена и мушкараца, па је тако и са заљубљивањем у јавне личности.

Али, ако се ипак догоди у зрелом добу, да ли је забрињавајуће и на шта указује? Према речима Курјачки, ретко се тек тако догоди одраслој особи, али постоји могућност да она никада није престала са тиме, да је заљубљивање у јавне личности прати током читавог живота. Ако је то случај, то може да укаже на страх од блискости и на могућа повређивања од стране блиских људи које је та особа доживела. Када особа бира недостижне људе и машта о стварном односу са њима, она тиме себе штити од истинског односа и, последично, од могућности да у њему буде рањена.

Страх од напуштености

Судећи по ономе што можемо да прочитамо на форумима, оваква врста Купидонове стреле може да погоди буквално свакога. Али, постоји ли тип личности ком се то најчешће догађа? Наша саговорница сматра да оваква врста заљубљивања има везе са тежином одрастања и траумама које је та особа доживела у блиским односима. А када знамо да је то прерасло у опсесију или понашање које није баш сасвим нормално? У којим ситуацијама оно постаје забрињавајуће?

- Иако се догађа често, нарочито у раном адолесцентском периоду, понекад, ипак, може да укаже на то да постоји неки дубљи проблем, да та особа још због нечега пати - каже психолог. - Врло често је то њено дубоко уверење да не може искрено да буде вољена, да ће напослетку бити напуштена, и осећа усамљеност због тога. Можда ће јој бити потребна помоћ у виду психотерапије и отворених, искрених разговора са блиским људима у које има поверења, како би тај свој проблем решила. Заљубљивање у познате, недостижне људе, безбедно је јер остаје на нивоу маште и заљубљена особа неће доживети одбијање и неће бити повређена, као што би то ризиковала да буде ако би осетила емоције према “обичној” особи, са којом може да оствари такву врсту односа.

Због чега се то догађа? Наша саговорница објашњава да се у познате особе заљубљујемо, јер осећамо блискост са њима. Иако је у питању псеудоблискост, неузвраћени, једнострани доживљај блискости, на нивоу нашег унутрашњег детета, то је не чини ништа мање снажном. Ту особу виђамо свакодневно на телевизији или читамо о њој у дневним новинама, осећамо да познајемо њен приватни живот, да знамо њене наде, неуспехе, страхове. Осећање блискости са неким је снажан окидач за заљубљивање.

Поставља се питање шта или кога пројектујемо на јавну личност, па нам се то дешава. Психолог каже да оно што нас највише привуче особи у коју се заљубимо говори о томе шта нам код нас самих недостаје. Заљубљујемо се, такорећи, у другу половину себе, у остатак себе који смо изгубили током несрећног детињства или неких болних догађаја касније у животу. Заљубљујемо се у снажне људе, сигурне у себе, ако је то оно што нам недостаје до сопствене целовитости. Заљубљујемо се у бунтовнике ако нама самима недостаје одважности.

Угрожава лични напредак

Време је најбољи показатељ свега, оно брише или трајно везује за нас много тога, па и емоције. Колико може да траје оваква врста “заљубљености”? Према речима наше саговорнице, када се заљубимо у некога кога не можемо да упознамо у реалности, тада таква заљубљеност може да траје веома дуго, јер се фантазија и нереална слика о предмету наше заљубљености може одржавати без страха да ће бити нарушена реалношћу. Многе познате личности свесно одржавају нереално идеалистичну слику у јавности о себи и то доприноси заљубљивању у њих. Шта је најопасније код овакве опсесије?

- Опасно постаје када заљубљеност престаје да буде само слатко-болна маштарија која свакодневицу боји лепим бојама и кад почне да нам угрожава сопствени напредак и развој - каже Курјачки. - Ако нам “обични” људи нису више довољно добри, ако немамо жеље за уобичајеним односима и разговорима, ако постајемо усамљени.

Уколико у свом окружењу имамо неког блиског, заљубљеног на овај начин, како да му помогнемо? Психолог поручује да, ако је у питању уобичајена адолесцентска заљубљеност у, рецимо, неког познатог глумца или глумицу, то није забрињавајуће. Родитељи могу да сазнају сами нешто више о тој особи како би могли да разговарају са својим дететом и разумеју због чега му се баш та позната особа допада. На тај начин могу да разумеју своје дете боље, његове жеље, надања, амбиције. А ако нас занима са чим се код те особе дете идентификује, одговор је да је, у раном узрасту, позната личност често нешто између особе у коју смо заљубљени и особе каква бисмо сами желели да постанемо.


ГЛУМЦИ СУ БРОЈ ЈЕДАН

Које професије доминирају међу личностима у које се заљубљује?

- Ретко се неко заљуби у, рецимо, награђиваног научника или чувену књижевницу. Професије у које се заљубљују тинејџери су махом глумци, певачи и спортисти. С једне стране, то је због тога што су те професије веома популарне међу широм јавношћу. С друге стране, много је људи управо међу тим занимањима који су гладни и жељни такве врсте популарности - каже Курјачки.