Усамљеност у браку: Како смо се удаљили од вољене особе и зашто се човек понекад осећа као самац у брачној заједници?

Славица ДОБРОСАВЉЕВИЋ

05. 12. 2019. у 09:16

Усамљеност у браку: Како смо се удаљили од вољене особе и зашто се човек понекад осећа као самац у брачној заједници?

Depositphotos

Уколико пресахну заједничке теме и интересовање једног партнера за другог, тада можемо да говоримо о овој врсти проблема

ЧЕСТО смо у прилици да чујемо да је усамљеност удвоје гора него бити сам. Истина је да живимо у доба отуђености у коме све мање имамо времена за блиске особе, али зар брак не би требало да буде једино сигурно скровиште од усамљености? Непробојна брана и чувар нашег интимног света. У ком тренутку су "пресушиле" речи и емоције, нестала блискост, радовање заједничким плановима, путовањима, успесима..? Да ли нас је љубав превише уљуљкала, па смо несмотрено упали у клопку из које се тешко излази. Како смо се удаљили од вољене особе и зашто се човек понекад осећа као самац у браку?


- Немогућност да делимо садржаје из најинтимнијег живота временом може да створи емоционалну дистанцу и да доведе до физичког, интелектуалног или емоционалног удаљавања - каже за "Живот плус" психолог и психотерапеут Маја Павлов. - Осећање усамљености може да подсети особу да је до тога и дошло. Али такво осећање треба разликовати од универзалног обрасца у коме смо сви на моменте усамљени у неком аспекту живота. Ипак, уколико заједничке теме пресахну, као и интересовање једног партнера за другог, тад можемо да говоримо о овој врсти проблема.


Да ли на емотивни јаз међу супружницима утиче рутина у односу и уверење да нема потребе да се превише трудимо око партнера јер је он већ наш? Као да смо уласком у брак добили доживотну тапију на љубав.


- Много тога је искривљено када је љубав у питању, а једна од битних ствари је да не сме да буде равнодушности. Проблем је што се то код нас опсервира као неадекватна равнодушност или индиферентност, што није увек случај. Када се особа понаша смирено и сталожено, неки партнери ову врсту манифестације, где љубав прерасте у такозвани однос љубав - навика, доживљавају као угрожавање, тачније одсуство емоција. Ради се о недовољном интензитету задовољства услед доживљаја ускраћености у осећању љубави.

УВАЖАВАЊЕ ТУЂИХ ПОТРЕБА

Неиспуњена очекивања су један од разлога зашто долази до емотивног захлађења у браку, тврди наша саговорница:

- Док у односу постоји равнодушност, партнеру је сасвим свеједно да ли је друга половина присутна или не. Код љубави из навике изостају пријатна осећања, али постоје веома непријатна у случају да је објекат љубави одсутан. Такође, очекивања су најразличитија и требало би направити меру између нереалних и реалних очекивања. Партнери понекад размењују и уважавају стилове живота, као што су брз темпо живљења, често одсуствовање, неукљученост у поједине породичне и партнерске улоге, али понекад се побуне против тога, па долази до парадоксалне реакције. Када им смета партнерово одсуство и због тога се љуте, то виде као изневерена очекивања. Ово зна да исцрпи и створи додатну тензију у односу. Важно је да научите да разговарате са партнером и усклађујете очекивања, односно, изнесете своја, али чујете и његово. Није добро прилагођавати се само једној страни.


"Ако се бојиш усамљености, не жени се", речи су славног руског писца Антона Павловича Чехова. Да ли је могуће избећи емотивну удаљеност у браку или до тога неминовно долази кад-тад, без обзира на то колико се партнери труде да негују однос?


- То се дешава уколико не разговарамо или нас партнер не чује и не схвата озбиљно. Ако научимо да будемо отворени по питању сопствених жеља и замисли, већа је вероватноћа да ћемо добити то што нам је потребно. Познајем парове који имају различите манифестације посвећености односу, а други то "учитавају" као недовољо ангажовање. Наше потребе су разуђене и индивидуалне. Ствар је приоритета. Ризично је кренути само од личног критеријума. Женама је битна емотивна подршка и разумевање, мушкарцима такође, с тим да они траже флексибилност и да им се не пребацује уколико имају различите обавезе и ангажовања. Али и једни и други умеју да претерају и тада настаје криза у систему која тражи преиспитивање. "Није проблем да супруг ради дуже, већ што је након доласка кући и после одмора и даље неукључен", каже једна клијенткиња.


ЗАЈЕДНИШТВО НА ПРОВЕРИ

Када је брак најкритичнији? Психолог и психотерапеут Маја Павлов наглашава да су то обично периодичне транзиције у хронолошком развоју пара или породице. То су значајни догађаји, селидбе, рођење деце и њихов полазак у школу, болест или смрт члана породице... Све то може бити својеврстан тест провере носивости заједништва.

- У новим ситуацијама и ми смо често "нови", па се некад чини да један партнер не препознаје другог - тврди наша саговорница. - Рецимо, нико није очекивао да ће нечија туга толико потрајати, да ће губитак посла оставити велики траг на особу или да ће се незадовољство партнера пројектовати унутар породице. Ово је нека врста "искушења", која нас позива на нову адаптацију и успостављање другачијих заједничких критеријума који би нам олакшали и задовољили квалитет заједничког живота.


Шта чинити када до тога, ипак, дође и како превазићи кризну ситуацију? Да ли је могуће подгрејати "успаване" емоције или то неминовно води ка разводу?

- Могуће је вратити енергију у емотивни живот уколико обе стране имају вољу и жељу за тим. Важно је бити свестан онога што је претходило удаљавању. Када се сруши идеализација, добро је кренути даље. Често је питање да ли верујемо да је промена могућа у конкретном односу? Уколико желимо да се касније не кајемо добро је дати рок и себи и другом и видети шта се дешава.


КРЕАТИВАН ЧИН


На питање да ли постоји начин да се избегне сценарио упадања у емотивну равнодушност, Маја Павлов каже:

- Бити у неком односу, посебно партнерском, је креативан чин, ма како деловао као рутина, чак и када у њу западнемо. Онолико колико смо спремни да улажемо у себе, другу особу, и на пољу "ми", ствара се предиспозиција за враћање емоционалног и сваког другог потенцијала. Понекад је људима потребна нека врста асистенције у процесу обнављања како личне кондиције, тако и очекивања и еволуције када је заједништво у питању. Уколико нису спремни на то, неки изаберу да иду даље, надајући се бољем. Они који остају морају да нађу нов начин да развију однос, како би у њему осетили задовољство.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)