ИСКРЕНОСТ је постала екстремни спорт за који се само храбри одлучују. Ово је један од цитата на интернету о искрености на коју се стално позивамо, сматрајући је једном од највећих људских врлина. Мада су искреност и поверење основа здравог односа међу људима, треба ли у емотивној вези бити потпуно отворен према партнеру? Јесмо ли спремни за такву авантуру и колико то може да нас кошта? Где је граница? Шта је важно прећутати да не бисте угрозили везу или брак и шта никако не треба сакрити?

Психотерапеут, писац и колумниста Марко Браковић за "Живот плус" наглашава да свака особа има свој капацитет за подношење истине и од тога зависи колико смо спремни да сазнамо о партнеру али и да искрено говоримо о себи.

- Неко је способан да чује све о животу, воли да размишља о томе и сурово је искрен према себи, док су неки људи преплашени од истине, односно од живота - каже за наш лист Браковић. - Сваки пар је јединствен, међу неким партнерима је истина веома заступљена и она подразумева дубоке, интимне разговоре као и оно што зовем "експлицитним договорима" у вези. С друге стране, неки парови се бесомучно лажу и обмањују, и то чак сматрају врлином која "чува" однос. Такви парови ствари "гурају под тепих", што касније ствара још веће проблеме јер се њихове међусобне разлике, неразумевања и погрешна тумачења понашања партнера само увећавају и постају сложенији. Када се остваре као родитељи, у већини случајева, однос постаје још гори него пре тога. Међутим, тада је много теже помоћи јер је родитељство неповратан процес који са собом носи нове одговорности, притиске и много јачи осећај кривице.

НЕ ЗАЛАЗИТЕ У ДЕТАЉЕ

Јапанска пословица каже да се претерана искреност често граничи са глупошћу, док је велики енглески писац Вилијам Шекспир сматрао да ниједна баштина није тако богата као искреност. Где је мера искрености у емотивним везама и линија преко које не треба ићи?

- Не мора се нужно све знати о партнеру, али би количина информација свакако морала да буде довољно велика и садржајна како бисте упознали особу са којом намеравате да делите живот. Не мора се ићи у детаље. Партнери често греше када, после преваре, траже да знају сваку ситницу о томе. Код преварене особе то ствара менталне слике које могу дуго да се задрже у глави, чак и много времена након везе. Ипак, ја сам за то да истина буде окосница партнерског односа. Али, не мора да се иде у крајност. Та граница искрености тешко се може јасно дефинисати али је повређеност, патња или додатно оптерећивање партнера, релативно добра граница преко које се не мора нужно прелазити, осим ако проблем није превише велик или траје предуго.


У прилог тези да претерана искреност није одлика мудрих људи, говори и изрека: "Ђутање је злато". Шта треба прећутати о себи да не бисте угрозили емотивну везу или брак?

- Не треба крити осећања. Веома је важно бити искрен. Такође, сакривање новца, ранијег емотивног живота, као и властитог посла, је нешто што указује на дубоко неповерење према партнеру и то није добар знак. Жене имају тенденцију да смањују број мушкараца са којима су биле раније, а мушкарци да увећају број партнерки са којима су делили кревет. Ово има еволутивне и културолошке разлоге који произилазе из сложене људске сексуалности. Нагласио бих важност комуникације о томе како се осећамо, јер уколико то не радимо, десиће се да нас партнер једноставно не разуме. Самим тим, наше потребе ће остати незадовољене, што води фрустрацијама, бесу и још горим појавама које могу резултирати неконструктивним свађама али и насиљем.

УТАПАЊЕ У ЗАЈЕДНИЧКИ ИДЕНТИТЕТ

Да ли ћемо и колико бити искрени према партнеру у великој мери зависи и од ранијих емотивних искустава. Браковић сматра да повређене, преварене и злостављене особе, формирају гард према будућим партнерима и често се значајно дистанцирају на различите начине.

- Партнерски однос подразумева равнотежу између блискости и дистанце - истиче наш саговорник. - Не треба ићи у крајност. Потпуна симбиоза није здрава, али свакако и велика дистанца може да угаси везу. Емотивни партнери треба да имају свој али и заједнички живот. Форсирање једне од те две ствари прави проблеме. Такође, људи са позитивним искуствима из прошлости имају тенденцију да граде блискије односе, без великих дистанци. Уметност је наћи меру а то често није нимало лако. Важно је рећи да многи људи нису свесни да имају ниско самопоштовање, самим тим прећуткују такву чињеницу, због чега бирају инфериорне партнере. Они могу бити инфериорни по питању физичког изгледа, образовања, звања или новца. Циљ овог маневра је да поред нас увек буде неко ко нас неће повредити, изазвати или напустити. У принципу, ово је веза између две несамопоуздане и несигурне особе.

Блискост, искреност и поверење међу љубавним паровима често иде дотле да партнер има приступ профилима на друштвеним мрежама своје друге половине, уз њен "благослов". Да ли је то, заиста, доказ безграничног поверења или граница коју не треба прећи?

- Може бити и једно и друго. Ако је то договор од почетка, немам ништа против. Међутим, ако је то последица базичног неповерења, притиска, љубоморе и посесивности, свакако није добро. Све оно у чему један од партнера пати, бива фрустриран или чак није обавештен о томе, дугорочно штети односу. Постоје и такозване "симбиотске везе" у којима партнери утапају лични идентитет у заједнички и код њих постоји само "ми". Нема места за "ја" или "она". Све је "наше". Они имају не само шифре, већ и заједничке профиле на друштвеним мрежама и једноставно све своје време проводе искључиво заједно. Распад оваквих веза веома је трауматичан и има високу корелацију са депресијом и самоубиствима.

ДОЗИРАНОСТ

На питање да ли искреност треба дозирати у зависности од тога са ким сте у вези или браку, наш саговорник каже:

- Да, нажалост. Не може се свакоме све рећи на идентичан начин. Морате бити социјално интелигентни и то проценити. Ипак, што више искрености, то боље.