Власник на удару мачкитиса

Припемила Биљана ПЛАЗИНИЋ

недеља, 03. 02. 2019. у 11:40

Власник на удару мачкитиса

Depositphotos

Зоонозе су бактеријске и глјивичне инфекције које веома лако могу да се пренесу са лјубимице на човека

МАЧКЕ су познате као највеће чистунице у животињском свету, али су и потенцијални преносиоци мнгобројних болести. Власник мачке ће бити заштићен од зооноза уколико свакодневно води рачуна о својој хигијени, али није немогуће да се под одређеним околностима ипак зарази болестима чији је носилац његова љубимица.

Опасне за фетус
Зоонозе су заједнички назив за болести које се шире са животиња на људе. Иако је реч о малобројним обољењима, која највише погађају љубимце, поједина могу изазвати озбиљне последице и код власника. Tokoplasma gondii, паразит који изазива обољење познато као токсоплазмоза, преноси се са мачке на човека преко инфициране столице. Овај паразит доспева у мачји организам уколико она једе сирово месо сумњивог порекла. Љубимица која борави у затвореном простору највероватније се неће заразити, али због мачке која воли да "лута", треба бити на опрезу.

Већина заражених особа нема никакве симптоме, али се спорадично појављује мождани апсцес и слепило. Посебну пажњу на могућност заразе овим паразитом треба да обрате труднице, јер Т. gondii напада фетус. У случају да се мачка зарази овим паразитом, обавезна је заштита рукавицама приликом мењања посипа.

Мачја грозница лако се преноси са љубимице на власника. То је бактеријска инфекција која се шири кад заражена мачка некога огребе или уједе, или њена пљувачка доспе на нечију отворену рану. Зараза овом бактеријом се манифестује црвенилом или отоком, а затим и грозницом, главобољом, губитком апетита или исцрпљеношћу, па је неопходно обратити се лекару.

Већина болести које мачка може да добије и пренесе човеку настаје због конзумирања сировог меса. Кампилобактеријска инфекција бактеријом Campulobacter jejuni је болест која изазива дијареју (често крваву), грозницу и грчеве у стомаку. Најлакши начин да се власник зарази је додиривање мачјих телесних излучевина голим рукама и неадекватна хигијена. Зато увек треба користити лопатицу за чишћење, после чега треба опрати руке. Ако мачка обавља нужду ван кутије са посипом, то место треба очистити папирним убрусима и добро испрати, а потом и дезинфиковати. Осим столицом, ова болест може се пренети и путем воде и непастеризованог млека. C. jejuni је један од главних узрочника бактеријског гастроентеритиса и лако се преноси на чланове исте породице, или међу децом у предшколској установи.

Ђардија се може добити на више начина, не само од мачке, већ и од било које друге животиње. Као паразитска дијареја, преноси се путем заражене столице или воде. Ако власник примети да мачка има мекану, пенушаву, бледообојену или масну дијареју, са вишком слузи и изузетно јаким мирисом, одмах треба да је одведе ветеринара.


Упорни "подстанари"
УСВОЈЕНО маче или већ одрасла мачка требало би да буду подвргнути, између осталог, и анализи којом ће се установити да ли су у нови дом донели и "подстанаре" у виду глиста. Ови организми личе на округле црве, а она која се обично налази у мачјем организму је Tokocara cati. Власник и људи у окружењу мачке неминовно ће се заразити глистама, нарочито ако живе у економски недовољно развијеним областима, где је хигијена животне средине лоша, а доступност чисте воде за пиће ограничена. Уколико се испостави да мачка има глисте, власник треба редовно да брише и дезинфикује сваку површину коју љубимица додирне, како би се смањиле шансе за контакт са јајима глиста. Такође, мачка мора да добије препарате који ефикасно и темељно уклањају ове паразите из њеног организма.

Иако се преносилац кожног лишаја зове "рингворм" (прстенасти црв), реч је заправо о гљивичној инфекцији која може да захвати косу, односно длаку, кожу и нокте, како мачке тако и човека, а лако се шири са животиња на људе. Класични симптоми су лезије на кожи, обично на глави, ушима и предњим шапама. Заражено подручје манифестује се у облику круга, са неправилном црвеном ивицом, чија је средина чиста и без длака, а кожа је сува и љушти се. Ако власник примети овакве "ћелаве" делове на телу љубимице, треба моментално да спроведе терапију, јер се стање брзо погоршава. Споре "рингворма" могу да преживе на тканинама и површинама до годину дана, што значи да се ова болест лако враћа ако се не предузму одговарајуће мере предострожности.

Иако шуга наводно не може да се пренесе са мачке на човека, то је ипак могуће. Шугарац улази у кожу и изазива свраб и лезије. Третман код људи обично подразумева употребу масти како би се смањио свраб, а укључује и детаљно чишћење и дезинфиковање одеће и постељине.


Преглед лампом
Мачка понекад трпи стомачне болове због проблема које има услед присуства пантљичаре или њених јаја у организму. Поуздани знаци да мачка има пантљичару су мали трагови који личе на зрна пиринча, а појављују се на местима где она борави или се креће, и представљају делиће овог паразита.

Мачју столицу не би требало додиривати голим рукама, јер је то један од начина заразе салмонелом која се у организам уноси и преко недовољно обрађеног сировог меса. Салмонелу мачка може да унесе ако поједе неку дивљу птицу или ситну животињу. Зато власник треба да буде обазрив и не дозволи љубимици да једе живу храну ван простора у којем живи. У том смислу, мачка треба да има оброке који ће се састојати од куване или проверене комерцијалне хране. Заштитне рукавице обавезне су приликом хигијенског чишћења мачјег "тоалета" после чега треба темељно опрати руке.

Трихофитозу изазивају гљивице из рода Trichophyton које продиру дубоко у кожу, захватајући подручје шапа, носног гребена или темена. На кожи се уочавају кружни, благо отечени пликови који се лако скидају, остављајући надуту, влажну и јаркоцрвену рану. Код људи, клиничка слика трихофитозе зависи од места које је захваћено, као и од врсте узрочника. Уз повишену телесну температуру, промене се појављују и на глави, у виду мањих округлих жаришта са сивкастим љускицама, или дубља овална испупчења са којих опада коса, а на притисак се цеди гној или сукрвица. Заражена кожа сврби и постаје црвена, са испупченим љуспастим ивицама. Најчешћи облик трихофитозе је тзв. атлетско стопало, али га не преносе животиње, већ се човек зарази због лоших хигијенских навика. Зараза се с ногу преноси и на руке.

Болест мачје огреботине захвата особу коју угризе или огребе мачка заражена бактеријом Bartonella henselae. Симптоми се појављују у виду главобоље, температуре, отечених лимфних жлезда и умора.


ЛЕЧЕЊЕ

ИАКО код већине мачака гљивичне инфекције пролазе спонтано, након три-четири месеца, лечење се спроводи ради спречавања ширења заразе. Терапија може да буде локална (мазање мастима или кушањем посебним шампонима). Не препоручује се шишање, јер гљивице расту и на младој длаци која израсте после уклањања, мада дугодлаке расе треба "подшишати", како би медикамент могао да се нанесе ближе кожи. Озбиљније инфекције третирају се лековима који се стављају у храну. Лечење инфицираних људи подразумева локалну примену адекватних масти или шампона, док јаче инфекције захтевају дуготрајнију оралну терапију.


УВ ЛАМПА

ВЕТЕРИНАР поставља дијагнозу на основу прегледа коже и длаке животиње, као и прегледом под УВ зрацима (Вуд лампа), при чему се опажа флуоресценција заражене коже. За прецизну дијагнозу узимају се узорци коже и длаке.


КАТЕГОРИЈЕ

ЗООНОЗЕ су посебно опасне за поједине категорије људи, у које спадају бебе и мала деца, труднице и старије особе. Разбољевању су подложније особе са ослабљеним имунолошким системом, као и оболели од канцера и других тешких болести.

БЕСНИЛО

ОБАВЕЗНИ ветеринарски прегледи и редовна вакцинација љубимаца готово да не остављају простора појави опасне болести која је некада косила и животиње и људе. Беснило је данас готово искорењено, али се јављају спорадични случајеви заразе дивљих животиња које могу да угрозе љубимце, уколико дођу у контакт с њима. Кућне мачке, које су вакцинисане, готово стопостотно не могу да се заразе беснилом, али напуштене јединке могу да буду носиоци овог опасног вируса који преносе оболеле лисице и пацови. Мачке су лако подложне беснилу које напада централни нервни систем и уколико се деси да оболе, болест је по правилу смртоносна.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације