И маме и тате заслужиле распуст: Колико је током дигиталне наставе важна помоћ родитеља

Татјана ЛОШ

среда, 27. 05. 2020. у 19:50

И маме и тате заслужиле распуст: Колико је током дигиталне наставе важна помоћ родитеља

Depositphotos

Није им лако, јер иду на посао, раде по сменама, немају сви компјутер нити кућни интернет, па тек по доласку са радног места читају деци задатке са телефона, сликају их и шаљу учитељици

До краја школске године је остало нешто мање од две недеље, па се распусту не радују само деца и просветни радници, већ и родитељи ученика. Јер, дигитална школа је и мамама и татама донела обавезу више, пошто су наставници задатке углавном слали на њихове мејлове или вајбер-контакте, многи су уместо својих школараца сликали урађене радове и слали их учитељима, пратили су колико и шта уче, помагали им око градива или захтева савремене технологије, опомињали их на сатницу часова преко ТВ, рокове за предају... После два месеца онлајн наставе, и просветни радници без околишања признају да су велики део терета који је на све њих пао током ванредног стања поднели и родитељи.

Мирјана Тркуља Пераћ, учитељица ОШ "Слободан Бајић Паја" из сремског места Брестач, не крије да је на почетку свима било тешко, али да сада може да каже да су ученици, њихови родитељи и она успели да савладају све препреке, јер су заједно радили, градили, мењали, усавршавали, рушили и стварали.

- Кључно је међусобно поверење - наводи саговорница "Живота плус". - Сматрам да су у тренутној ситуацији најважнији родитељи, јер они преносе деци све што им ја задам и проследим. Максимално се трудим да им увек пошаљем занимљив материјал, неки видео-снимак или игрицу, да наставно градиво прилагодим животној ситуацији и тако их мотивишем. Верујте ми да се у разговору са родитељима одушевим њиховим поступцима, идејама, разумевањем мојих замисли и још бољем преношењу малишанима. Захвалила сам им се већ и захваљујем им се и даље до неба на томе што њихова деца редовно раде домаће задатке и што без опомињања сви испуњавају своје обавезе и редовно шаљу радове.

Учитељица каже да, иако је то лично њој мало отежало ситуацију, није желела да родитељима даје рокове до колико сати би требало да предају дечје радове.

- Знам да им није лако, јер иду на посао, раде по сменама, немају сви компјутер нити кућни интернет. Тек по доласку са радног места, родитељи читају деци задатке са телефона, сликају их и шаљу мени. Замислите мајку која дође са посла у 16 сати и има двоје деце школараца који чекају њу и њен телефон да би решила задатке. Разумем родитеље, јер сам и сама мајка двојице школских дечака и знам добро колико то може да буде стресно и без ефекта. Терам дете да ми испише велику количину радова у одређеном року, а он у свој тој журби не може ни да схвати њихов садржај. Баш због тога много времена проводим планирајући задатке, настојим да буду конкретни, јасни, циљани и да их не буде много, јер губе смисао - каже саговорница.

Оно што је сигурно јесте да су у овој ситуацији сви били збуњени. Учитељица Мирјана је од почетка у редовном контакту са родитељима, укључена и у све њихове активности, могућности и проблеме.

- Стално им понављам да сам ту за њих и да ме питају све што их занима или збуњује. Са неким родитељима сваког дана разговарам и размењујем потребне информације, док се са некима чујем ретко, али довољно да бих била упућена у целокупну ситуацију. Трудим се да у раду имам индивидуалан приступ деци, па сам им спремила материјале који прате њихове потребе и интересовања, што самим тим захтева чешћу комуникацију са родитељима. И поред тога што не дајем рокове за израду домаћих задатака, имам осећај да маме и тате највише брине да ли су малишани све одрадили, да ли су нешто пропустили. У сваком случају су више него заинтересовани за сарадњу. А то потврђује теорију у коју верујем, да лепа реч, договор и поверење чине чуда - закључује саговорница.


ОЈА ПОРОДИЦА - МОЈА СЛОБОДА"

Деца су, каже саговорница "Живота плус", креативна, воле да смишљају, праве и учествују у занимљивим стварима, па је кроз учење лекција из ликовног, музичког и физичког пробала да их мотивише на разне начине. И родитељима се то допало.

- Пронашла сам интересантну музику и снимке на којима сви уз исте покрете играју и предлагала деци да исто то раде са својим укућанима, са све бакама и декама. Правили су натписе за своје собе, маске и цртеже које су качили на прозоре да би улепшали и ушаренили своје село у доба короне. Тренутно смо преокупирани конкурсом "Моја породица - моја слобода", па смо осмислили да направе видео-снимак у којем ће рећи зашто се у својој породици осећају заштићено и сигурно. Са ученицима учествују и маме, тате, бате, секе, бабе, деде, тетке, тече и стричеви. По њиховим лицима се види да уживају и да су срећни - каже учитељица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације