РИЗИК од гојазности већи је код деце старости од шест година која одлазе касније на спавање, али научници, ипак, кажу да родитељи не би требало због тога да их раније терају у кревет.

Уместо тога, родитељи би требало да пазе да деца имају избалансиран начин живота када су у питању оброци и време обедовања, као и одлазака у кревет, рекао је др Клод Маркус, професор педијатрије из Института Каролинска у Шведској, који је водио истраживање објављено у часопису “Педиатрицс”.

Истраживање које је, заправо, део веће студије о гојазности, пратило је живот 107 деце у Шведској. Научници су пратили тежину, висину и обим струка код деце од прве до шесте године живота. Сва су деца била приближно исте висине и тежине на почетку истраживања, преноси Недељник.

Седам дана заредом, једном годишње током целе студије, праћене су навике спавања деце, уз помоћ уређаја на њиховој руци.

Научници су утврдили да су деца која су често ишла касно на спавање, иза 21 сат, имала већи обим струка и већи индекс телесне масе до краја истраживања.

Тај касни одлазак у кревет је био фактор који се истицао. Био је повезан с увећаном тежином”, рекао је Маркус. “Али, оно што видимо је само повезаност. Ставите ли дете раније у кревет – да ли ће то ишта променити? То је нешто што не знамо”.

Др Маркус каже да би касни одлазак у кревет иза 21 сат могао да буде показатељ генерално нездравијег стила живота, који резултира повећањем тежине, а не да касни одлазак у кревет директно изазива увећање тежине.

Моја је лична претпоставка да је то више знак неуредног живота”, каже он.

У коментару истраживања педијатријски ендокринолози Никол Глејзер и Денис Стајн из УЦ Давис Хеалтх у Сакраменту кажу да је могуће да су гојазност и касно спавање резултат других утицаја, попут превише времена проведеног пред екранима, недовољно физичких активности или мањег ангажмана око здравих навика у породици.

Али, могуће је и да постоји физичка веза јер неки делови мозга укључени у регулисање циклуса сна и будности управљају и жељом за храном.

Ранија истраживања открила су да је краћи сан повезан с већим изгледима за гојазност у детињству.