ВАШИНГТОН - Иако је дојење постао златни стандард кога препоручују сви светски стручњаци и здравствене органзације, нова студија закључује да је превише прецењено.

Истраживање које су спровели научници Охајо универзитета је показало да су близанци одгајани у истој породици, али другачије храњени - једно је дете дојено, друго не, имали скоро исте дугорочне здравствене резултате, пише портал Магазин.

"Мислим да су бројни повољни учинци дојења прецењени", каже вођа истраживања Синтија Колен.

С обзиром да се показало да се учесталост дојења демографски знатно разликује, Колен је била знатижељна како други фактори утичу на негативне здравствене резултате који се обично приписују адаптираном млеку.

После анализе података 8.237 деце, Колен је открила да 1.773 пара близанаца одгајаних у истој породици, али различито храњених, узраста од 4 до 14 година, немају никакве разлике у факторима попут индекса телесне масе, гојазности, хиперактивности, концентрацији, тестовима који предвиђају академски успех попут читања, математике, опште интелигенције...

Једина разлика била је код астме, наиме они који су дојени имају више шансе да је добију.

Други део истраживања упоређивао је децу која нису одгајана у истим породицама, при чему се показало да су дојена деца имала боље здравствене резултате.

Колен тим поводом закључује да је то вероватно због фактора невезаног за дојење, међу којима су социоекономски статус, прехрамбене навике у каснијем животном периоду, ниво загађења места у коме живе.

Такође, закључак студије из 2013. јесте да су дојена деца интелигентнија, а сличне резултате показало је и истраживање из 2010. године.

Америчка академија педијатара препоручује искључиво дојење првих шест месеци дететовог живота, дојење уз увођење чврсте хране до 12 месеци и наставак дојења док год дете и мајка желе.

"Дојење пружа заштитни ефекат против болести дисајних органа, инфекције уха, болести пробавног система, укључујући и алергијску астму, екцем и дерматитис", пише на интернетским страницама Америчке академије педијатара.

Ипак, ново истраживање сугерише да дечје здравље, дугорочно гледано, нема везе с дојењем колико се сматрало раније.