СЕБЕ махом представља својим радом, а веома ретко и речима, барем не оним упућеним медијима. Током 27 година бављења модом Драгана Огњеновић, дизајнерка, а по формалном образовању сликарка, много тога је поручила, а на срећу свих поштовалаца њеног рада, наставља да својим моделима "прича", из сезоне у сезону, кроз неколико својих модних линија. Чега год да се лати њена уметничка рука оставља препознатљив потпис, било да је реч о одећи, обући, детаљима попут ташни, шешира, накита или ствари за кућу. Пре нешто више од месец дана представила је нову колекцију за зиму 2019/2020, па нас је занимало каква је жена којој се обраћа кроз своје моделе, односно која их носи:

- То је самопоуздана и свесна особа која одећу слободно бира и надграђује је. Вероватно један од најлепших делова овог посла је комуникација која се остварује кроз дизајн и тихи језик којим дизајн спаја.


Да ли слојевито облачење наглашава и слојевитост личности, баш као на насловној 3Д фотографији ваше колекције?

- Дизајн одеће за мене, дизајнера, су инстинкт и потреба, који постану предлог, и тај предлог буде предмет избора. Свака личност је слојевита, али су начини изражавања кроз одећу различити, и мислим да одлука искључиво зависи од особе која дизајн бира. Насловна фотографија је можда слика еха и транспоновања идеје до финалног конзумента, односно могућност да се дизајн употреби оригинално или само у неким деловима.


На колико највише различитих начина/комбинација/варијација сте ви, или неко од ваших клијената, носили један одевни предмет? Који?

- Моји клијенти су веома маштовити и увек ме изненаде својом инспирацијом. Велики број одевних предмета виђам код њих употребљене на најразличитије начине. Што се мене тиче, имам неколико комада, у који спада и бела кошуља.


Када бисте посматрали ваш свет кроз калеидоскоп, које боје и облици би доминирали у њему?

- Вероватно је каледиоскоп и настао сликајући свет. Увек је то мноштво боја, и често бирам неке од њих. Како сам већ давно класификована на други начин, често се не примећује да користим боје. Моју су пажњу увек окупирале форме, а боје су ту да их објасне. Природа је фасцинантна, а спектар који она нуди је бескрајан и необично и непоновљиво обојен. У том свету се крећу моји афинитети за боје.


Може ли гаредроба да вам поправи или диктира расположење?

- Самопоуздање које одећа може да дода врло често може да поправи расположење. Свакако није свеједно да ли сте у некој одећи задовољни и самопоуздани или обрнуто. Ипак, очигледно је да одећа игра велику улогу у нашим животима, јер је и предмет великог интересовања опште популације.


Одлучујете ли вече пре или ујутро шта ћете да обучете тог дана?

- Углавном увече, али те одлуке сам одавно донела, мени избор одеће не чини проблем нити ми одузима време.


Како да увек будемо пристојни и не потценимо оног са ким се састајемо, или догађај на који идемо, својим облачењем?

- Поштовање догађаја и особе која нас је на њега позвала, можемо да покажемо пажњом у облачењу. То значи да смо одвојили време за то, адекватно се припремили и отишли умивени и очешљани на догађај, који је некоме, а нама блиском, важан... То се односи и на посао.


У чему се најлакше и најчешће греши приликом одевања?

- У неадекватној величини одеће и неадекватном одржавању.


Фото: Моника Павловић/Ђорђе Томић


После толико времена бављења модом, односно откад сте 1992. године представили бренд ДО, шта може да вас изненади кад се појави пред вама као изазов?

- Изазова увек има, без обзира што изгледа да сте прошли много, а ово је поново време изазова... И за то тешко да има припреме. И изненађења увек има, али искуство донесе могућност да на тренутак застанете и промислите, што би можда раније све трајало много краће. У овом послу, када сте у улози и менаџера и дизајнера, потребно је мислити на оба начина...


На шта не бисте пристали ни по коју цену?

- Много је ствари које спадају у ту категорију. Време носи многе изазове, али за дизајн је најважније чинити што мање уметничких компромиса и покушати, колико је то могуће, да се заштитите од огромног утицаја идеја из мноштва медија.


Ваш сајт, па и Фејсбук страница су на енглеском, без могућности одабира читања на српском језику. Због чега је то тако? Коме су намењени?

- Језик моде је универзалан и у већини је визуелан, тако да мислим да фотографије сви разумеју, а такође и потписе. Мојих клијената има у разним деловима света, па ми се тако чини да га сви разумеју.


Због чега истичете на вашим креацијама да су из Србије?

- То је идеја која потиче скоро из детињства. Тада је све страно било важније, а како видим и данас је.


Који је најјачи мотив због ког остајете у нашој земљи?

- Моји мотиви за тако нешто су искључиво приватне природе.


Рекли сте нам да је Њујорк "ваш град". Можете ли да нам опишете осећај који имате док сте тамо и шта вас највише импресионира?

- Мир. Мноштво у коме сте у могућности да осетите посебно. Фантастична количина утицаја различитих култура, који се стапају у један синхрон звук, као и постојање несумњиве и органске потребе за уметношћу и културом. Такође, то је место на коме је адекватно калибриран мерач вредности, што је за сваког уметника веома важно. Комуникација са том публиком и критиком ми је необично значајна.


Колико пута сте приказивали своје колекције у светским метрополама?

- Заиста много пута, нажалост нисам бројала.


Чему тренутно тежите?

- Истраживању и усавршавању.


Постоје ли карактерне особине које бисте променили код себе?

- Могуће је да бих волела, али је истина да их је после седме године живота тешко променити.

Фото: Моника Павловић/Ђорђе Томић


А оне које већ јесте?

- Све што сам умела већ јесам. На срећу, имам дивне и критичне пријатеље и породицу, који имају оштро око. Они су ми веома важни, јер са њима имам и критички осврт на то што радим.


Која вам се црта ваше личности највише допада?

- Променила бих доста тога...



ИЗЛОЖБА ПОРЦЕЛАНА


Својевремено сте имали линије D.O. home и "Само обичне ствари". Припремате ли нешто слично чиме бисте могли додатно да изразите вашу личност?

- Припремам изложбу порцелана, која је део D.O. home линије, а и линија "Само обичне ствари" или скраћено С.О.С, поново је у припреми. Порцелан је племенит материјал, а како сам многе предмете радила и својим рукама, морам рећи да сам уживала у протекле две године, колико је трајала припрема ове колекције употребних предмета.