Зашто неки ЗАРАЖЕНИ КОВИДОМ-19 НЕ РАЗВИЈАЈУ уопште СИМПТОМЕ, а неки се БОРЕ ЗА ЖИВОТ: Стручњаци тврде да је КЉУЧ у овој ствари!

Novosti online

четвртак, 02. 07. 2020. у 17:53

Зашто неки ЗАРАЖЕНИ КОВИДОМ-19 НЕ РАЗВИЈАЈУ уопште СИМПТОМЕ, а неки се БОРЕ ЗА ЖИВОТ: Стручњаци тврде да је КЉУЧ у овој ствари!
Поново смо сведоци убрзане пандемије корона вируса, којим је до сада било инфицирано преко 10 милиона људи широм света

Поново смо сведоци убрзане пандемије корона вируса, којим је до сада било инфицирано преко 10 милиона људи широм света, а стручњаци тврде да тренутно највећи број новозаражених нема симптоме.

Наводно је број асимптоматских преносиоца, које зовемо и "тихим", и преко 80 одсто, а они немају никакве симптоме или су ИСТИ врло благи. То је углавном случај код деце или младих људи, али нема правила.

У прилог овој теорији говоре и недавни, први резултати националне сероепидемиолошке студије која је показала да је 6,4 одсто грађана Србије стекло имунитет на корона вирус. Већина њих болест је прележала на ногама, несвесни да су позитивни на Ковид-19.

Не знамо тачно зашто неки људи не развију симптоме, док неки дођу дословце до ивице живота, али ево шта смо до сада спознали о овом вирусу.

Шта се догађа када корона вирус уђе у ваше тело?

Као и сви вируси, и САРС-ЦоВ-2 мора да уђе у људске ћелије да би се размножио и опстао. Да би се то десило, честице на спољној љусци вируса закаче се на одговарајући рецепторски протеин, назван АЦЕ2. АЦЕ2 се обично налазе у плућима, бубрезима, срцу и у цревима.


Једном када се особа зарази вирусом може да прође и до 14 дана док се први симптоми ње појаве, ако се уопште појаве, а тај период познат је као период инкубације.

Пут од тачке заразе може јако да варира, а одређује га имуни систем. Снажан имуни одговор током инкубационог периода може да спречи инфекцију задржавањем, односно смањењем количине вируса у телу и тако га спречи да доспе у плућа.

Како имуни систем може да одреагује?

Наш имуни систем нуди нам две линије одбране од вируса. Први је урођени и укључује физичке баријере као што су кожа и слузокожа (слузница грла и носа), разни протеини и молекули који се налазе у ткивима, као и нека бела крва зрнца која нападају инванзивне организме. Ова реакције имуног система је уопштена, неспецифичан и почиње брзо.,

Друга линија одбране је адаптивни имуни одговор, који има споспбност прилагођавања према свакој новој непознатој зарази, односно способност стварања имунитета за сваку поједину врсту патогена. Када се једном добије, много је ефикаснији у искорењивању одређене инфекције када се поново сусретне са њом.

Верује се да неке специфичне генетске варијације код неких људи могу да играју улогу у томе колико ће се разболети. Стварајући рани адаптивни имуни одговор, чини се да тело препознаје вирус током инкубационог периода и бори се са њим.

Особа такође мора да буде здрава како би могла да успостави одговарајући имунолошки одговор на инфекцију.


Након периода инкубације, шта одређује колико сте болесни?

Ако вирус САРС-ЦоВ-2 преживи ван места уласка у тело (нос, очи, грло), тада може проћи кроз респираторни тракт у плућа. У плућима се зауставља на АЦЕ2 рецепторима и наставља да се размножава, изазивајући даље имунолошке реакције у процесу чишћења инфицираних ћелија. Количина вируса која продре дубоко у плућа може бити још један важан фактор који одређује колико ћете се разболети.

Како се наставља борба између вируса и имуног одговора, облоге заражених дисајних путева производе велике количине течности које испуњавају ваздушне вреће, остављајући мање простора за преношење кисеоника у крвоток и уклањање угљен-диоксида.

Појављују се симптоми упале плућа попут грознице, кашља са сескретом, недостатком даха...

Код пацијената са Ковидом-19, као и код његових претходника САРС-а и МЕРС-а, цитокинска олуја изазива акутни респираторни дистрес синдром (АРДС), када се у плућима накупља течност. Ово је и најчешћи узрок смрти када је реч о корона вирусу. Старије особе и они са хроничним поремећајима плућа имају већу вероватноћу да развију АРДС. Тренутно се верује да је то последица тога што ова група људи у плућима има мање АЦЕ2 рецептора.


Ово изгледа контрадикторно, јер се вирус везује за ове рецепторе. Међутим, АЦЕ2 рецептори имају важну улогу у регулисању имуног одговора, посебно у управљању степеном запаљења. Дакле, смањени нивои АЦЕ2 рецептора код старијих особа могу да повећају ризик од цитокинске олује и тешког обољења плућа.

Насупрот томе, деца имају више АЦЕ2 рецептора у плућима, што би могло донекле да објасни зашто се не разбољевају толико често и зашто је то углавном асимптоматски.

Могу ли људе без симптома да шире вирус?

Неке студије показују да људи са Ковидом-19 имају велико вирусно оптерећење непосредно пре и убрзо након што почну да развијају симптоме. Ово указује да могу да га пренесу и до 48 сати пре него што се разболе, односно док су у пре-симптоматској фази.


Међутим, нема добрих ни јасних доказа везаних за асимптоматске случајеве, те у којој мери они шире вирус.

*Аутори текста у аустралијском магазину "Цонверсатион" су Дејвидс Ајзак, професор педијатријских обољења са Универзитета у Сиднеју, Мелани Вонг, шеф лабораторије за дијагностичку имунологију у Дечјој болници у Сиднеју и Мелиса Канг, ванредни професор Технолошког Универзитета у Сиднеју.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације