Ранитидину и ранисану продужена суспензија

Специјални додатак Доктор у кући - Б. Радивојевић

субота, 30. 05. 2020. у 20:30

Ранитидину и ранисану продужена суспензија

Фото: З. Јовановић

Др Павле Марјановић: Здравстени системи су припремљени за ситуације да када један лек није доступан буду коришћене алтернативе

ЛЕКОВИ за желудац "ранитидин" и "ранисан", свих произвођача, који су са европског тржишта повучени пре више од осам месеци због сумње у неисправност активне супстанце ранитидин произвођача Saraca Laboratories Ltd, до даљег остају под суспензијом. Доктор Павле Марјановић, директор "Актависа" за Србију и Црну Гору који је део "Тева групе", у разговору за "Новости" открива да је то нова одлука Комитета за лекове за хуману употребу Европске агенције за лекове (ЕМА).

Марјановић каже да је овај комитет 30. априла издао саопштење са препоруком да сви лекови који садрже активну супстанцу ранитидин до даљег не буду на тржишту због присуства НДМА (Н-нитрозодиметиламин) нечистоћа.

* Зна ли се у којој мери су присутне нечистоће у супстанци?

- Како је наведено, у питању је врло мала количина нечистоће. Али лекови су превентивно повучени док се све чињенице не утврде.

* Да ли је утврђено откуд НДМА у супстанци?

- Засада још није са сигурношћу потврђено шта је извор ових нечистоћа у ранитидину. Према наводима неких студија, НДМА настаје деградацијом самог молекула ранитидина током стајања. Друге студије показују да ова нечистоћа може да се формира у нашем организму након узимања лекова који садрже ранитидин.

* Сам процес испитивања почео је много пре одлуке о привременом повлачењу овх лекова.

- Да, ЕМА је још 2018. захтевала од свих носилаца дозвола за лек да до краја септембра 2020. године доставе информације о процени ризика присутности нитрозаминских нечистоћа у свим лековима који садрже хемијски синтетисане активне супстанце, па сам тим и у ранитидину. Више информација о извору нечистоћа, могућности њихове идентификације, успостављању захтева, а самим тим и враћању ових лекова на тржиште, знаће се након свих завршених активности дефинисаних захтевима европских регулаторних органа.

* Да ли има проблема са још неким супстанцама?

- Тренутно нема. Употреба лекова широм света се помно прати, и ако буде уочена и најмања назнака да нешто није у реду - реаговаће се муњевито, и на глобалном и на локалном нивоу. Здравстени системи су припремљени за ситуације да када један лек није доступан буду коришћене алтернативе, како би лечење пацијената било настављено што ефикасније.

* У поређењу са земљама у окружењу, да ли Србија има већу или мању доступност лекова на терет осигурања?

- У односу на Хрватску и Словенију, на пример, Србија има нешто мањи број лекова који се издају на терет осигурања, али се та листа константно проширује. Без обзира на мањи број лекова на листи, ми морамо да водимо рачуна о одрживости система, могућностима финансирања... Ево, и у овом периоду, без обзира на кризу изазвану пандемијом, држава редовно плаћа лекове добављачима.

* Којом брзином и на који начин се фармацеутска индустрија прилагођава потребама савременог човека под терапијом?

- Некада наизглед мала прилагођавања потребама пацијената могу значајно да им олакшају лечење. На пример, артеријска хипертензија и дијабетес тип 2 су болести које су у великој мери заступљене како у свету, тако и у Србији. Имајући у виду да да су то хроничне болести, највише заступљене код старије популације, ми смо почетком године на тржишту Србије лансирали велика паковања лекова који се користе у лечењу тих болести, са по 60 таблета у паковању, што покрива двомесечну терапију.

* Шта се тиме добија?

- Лекари би прописивањем лека са већим паковањем били сигурни да су њихови пацијенти добили двомесечну терапију, јер је код хроничних пацијената битно да редовно узимају терапију. На тај начин је значајно лакше и пацијентима, јер не морају да одлазе у апотеку сваког месеца како би подигли месечну терапију, а самим тим плаћају шест партиципација мање у току године.

БОЉИ РЕЗУЛТАТИ ТЕРАПИЈЕ

* У којем правцу још иду приближавања потребама пацијената?

- Поред ефикасности терапије, једнако је важан и комфор пацијента, не само да би се њему угодило, него и да се смањи могућност нередовног узимања терапије, што може да наруши здравља. Такође, треба тражити начине да се притисак на здравствени систем смањи, а пацијенти што мање троше време и новац. Дакле, ако може да узима терапију код куће уместо да одлази у здравствену установу, ако ређе мора да одлази код лекара или у апотеку по лекове, ако терапију узима једанпут дневно уместо три пута, ако му је једноставније да користи пумпицу или неки други апарат за уношење лека - то ће свакако поправити резултате терапије.