ПОЛЕНИ трава сада надјачавају полене дрвећа, што код особа осетљивих на више алергена не мења много ситуацију јер се тегобе продужавају. Нарочито ако осетљиви на полене трава, липе, борова, јела, туја, чемпреса нису почели да узимају терапију. У Агенцији за заштиту животне средине кажу да је ових дана било 12 поленових зрна по кубном метру ваздуха. Ниједан од полена још није доспео до црвене зоне, али ће се са отопљењем њихова концентрација сигурно удвостручити.

Међу поленима трава највише проблема преосетљивим особама праве лисичији репак, јежевица, попино прасе, права ливадарка, пшеница и раж. У траговима има и полена јавора, букве, ораха, дуда... Од корова, засад осетљивост могу да узрокују само коприва и боквица.

- Израчунато је да је 30 зрна полена дрвећа и трава у ваздуху довољно да изазове тегобе код преостељивих особа - каже др Рада Мишковић, алерголог Клиничког центра Србије. - Важно је да се напомене и да траве имају дужи период полинације, односно преношења полена, па алергичнима могу да праве проблем више месеци током године.

Најтеже је онима који су алергични на полене дрвећа, трава и корова.

- Ови пацијенти захтевају интезивнији надзор алерголога - каже наша саговорница. - Јер, нарочито код њих временске прилике и повећан степен загађена утичу на испољавање теже клиничке слике, која постаје израженија током сувих, сунчаних и ветровитих дана.

Да би могла да се пропише одговарајућа терапија, веома је важно да се зна на шта је особа алергична. Јер, временски период полинације трава је релативно дуг - обично почне током априла и може да потраје до јула. Зато се једним делом преклапа са периодом полинације дрвећа, посебно липе и борова.

- Веома битан корак у лечењу је да се ураде алерголошки тестови - каже др Мишковић. - На основу резултата пацијенту се даје савет како да се понаша и одређује му се терапија. Такође, у нашој земљи су годинама доступни подаци о количини полена у ваздуху, па би их требало редовно пратити и на основу добијених информација се прилагођавати.

С обзиром на то да су алергије толико масовне, већина оних који имају тегобе лекове пију на своју руку, јер могу да се купе без рецепта.

- Најчешће се посеже за антихистаминицима, које пацијенту препоруче у апотеци или неко од познаника - каже др Мишковић. - Антихистаминици јесу ефикасни и релативно безбедни лекови, али код једног броја оболелих нису довољини. Такође, многе особе верују да се ради о алергији на полене, а заправо имају неки други здравствени проблем. Зато је савет, а посебно уколико особа има изражене тегобе, које дуго трају, или има тегобе доњих дисајних путева, да се јави алергологу, како би се обавила сва неопходна испитивања и прописала адекватна терапија.


ТЕСТОВИ

ПОСТОЈИ више начина за дијагностиковање алергија. Данас се у пракси примењују кожни алерготестови и алерготестови из крви. Када први нису довољни, пацијент се упућује на претраге из крви.