ИАКО сада многи свако кашљање и тегобе са дисањем приписују ковиду 19, стручњаци скрећу пажњу да проблеме са плућима ових дана испољавају и пацијенти који пате од поленске алергије. Наиме, скоро 50 одсто алергичних на неке од биљака има алергијску астму. За ово стање је карактеристично гушење са свирањем у грудима, упоран сув надражајни кашаљ, различити неспецифични осећаји тескобе у грудима и немогућност да се удахне "до краја".


У интервјуу за "Новости" др Жикица Јовичић, алерголог и имунолог Клиничког центра Србије, каже да није мали број пацијената који занемарују тегобе са дисањем или их нису до краја свесни, па их не пријављују при прегледу, поготово сада када су уплашени због епидемије:


- Ови оболели би требало да имају у виду и да се сама слика алергија с временом мења, па се најчешће уколико се не спроводи адекватно лечење, из године у годину појачавају тегобе у време цветања биљке или биљака на које је пацијент сензибилисан. Такође, примећено је да код значајног броја алергичних кроз време расте број полена на које реагују.


* Да ли они који имају алергијску астму имају само потешкоће са плућима, или испољавају и друге симптоме?


- Они који имају алергијску астму обично су сензибилисани на више различитих полена, али не морају на све полене да реагују и доњим дисајним путевима. Зато пацијент може да има тегобе у виду кијавице, које почињу са првим данима пролећа и трају све до касне јесени, а да тегобе гушења имају само у одређеном периоду, на пример у августу и септембру.


* Осим гушења, кашља и кратког даха које још тегобе муче алергичне?


- Поред свраба и запушености носа, цурења бистре секреције и кијања у серијама, и до 90 одсто ових пацијената има и проблем са очима. Алергијски конјунктивитис се манифестује сузењем и сврабом очију, а повремно и отоком очних капака. Осим слузокоже носа и ока може да буде захваћена и слузокожа синуса или уха, па да се појави додатна симптоматологија која може бити посредована алергијом, али и секундарним бактеријским инфекцијама, када се обично јавља и повишена телесна температура.


* Поленске алергије почињу с пролећем, зато су и назване сезонском бољком. Да ли је и даље тако?


- Није. Сада је прихваћен концепт по којем се пацијенти деле на оне који имају повремене тегобе, до четири недеље годишње и оне који имају непрестане тегобе, дуже од четири седмице за годину дана.

Доктор Жикица Јовичић / Фото Приватна архива

* Да ли су симптоми поленске алергије код свих исти?


- Нису. Они могу значајно да варирају по својој дужини и тежини. Ако је пацијент осетљив само на полен једне биљке чије цветање је ограничено на краћи временски период, и његове тегобе ће бити мање. Уколико је осетљив на више биљака логично је и да ће тегобе да трају дуже. Друга битна ствар је колико је осетљив. Овај степен преосетљивости се односи на број поленових зрна који код конкретног пацијента изазивају тегобе. Па тако они који имају изражену преосетљивост имају реакције и при минималним концентрацијама, а они чији је степен сензибилности мали, имаће тегобе само у време екстремно високих концентрација полена. При томе, важно је да се напомене да почетак, дужина цветања и максималне концентрације полена значајно могу да варирају од године до године у зависности од климатских фактора.


* Има ли превенције када је о поленској алергији реч?


- Има, јер уколико је пацијент алергичан на брезу, није исто да ли се ова биљка у облику дрвореда или парка налази поред његовог прозора или је на већој удаљености. Значи избегавање контакта са извором алергије је врло важно, ако је могуће. Такође, живот у градској средини отежава симптоме јер се поленска зрна увећавају услед тога што се на њих каче честице из загађеног ваздуха. Такође, алергичнима не прија јутро, јер је утврђено да је највећа концентрација полена у јутарњим часовима, поготово када је сунчано и ветровито. Важно је и да се по доласку кући промени гардероба и да се пацијент истушира.


* Престају ли тегобе са престанком цветања?


- Најчешће се на почетку цветања јављају значајнији симптоми и при мањим концентрацијама полена, а како време одмиче осетљивост се смањује. Али, тегобе не престају даном престанка присуства полена у ваздуху, већ оне трају у мањој мери и до месец дана по престанку сезоне цветања. Слузници носа потребно је време да се врати у нормално стање. Још један фактор о ком треба водити рачуна је и чињеница да у време симптома алергије слузокожа носа није само осетљива на полене, већ и на јаке мирисе, испарења, прашину...


НЕГАТИВАН ТЕСТ


* Дешава се да пацијент има тегобе, али се не открије узрок алергије?


- Тестира се палета полена који статистички дају најчешћу сензибилизацију. Дакле, може да се догоди да је пацијент осетљив на неки од полена који није укључен у палету тестирња. Други могући разлог је и постојање локалног алергијског ринитиса, односно да је алергија сконцентрисана само на слузокожу носа, тако да се искључиво локално јавља продукција IgE антитела. И код оваквих пацијента су кожни тестови негативни. Треба имати на уму и да други алергени као што су гриње, различите буђи и остали могу да дају тегобе алергијског ринитиса које имају делимично сезонски карактер. Јер, гриње се размножавају у пролеће и јесен, па одређен број пацијената може имати појачање тегоба у овом периоду.


ПРВЕ ТЕГОБЕ СВЕ ЧЕШЋЕ У СТАРИЈЕМ ДОБУ


* Кога најчешће погађају поленске алергије?


- Ранијих година било је прихваћено мишљење да су алерегијске болести углавном болести млађег животног доба, а у одређеним годинама долази до смањења тегоба. Међутим последњих година приметно је да све више пацијената добија прве тегобе у средњем и старијем животном добу.